Izvor: Press, 09.Jan.2011, 02:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Htela da bude doktorka
Draginja je gunđala i preturala po kredencu tražeći srebrni svećnjak. Bila je sigurna da ga je tu ostavila. Uvek je čistila srebro uoči Svetog Nikole da slavu ne bi dočekala nespremna
U predsoblju ju je uhvatila nesvestica. Zateturala se, pa saplela o čiviluk. Udarila je glavom u ragasto i jedva smogla snage da dođe do fotelje.
Na stolu su stajale čaša i pilula.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Press << />- Ne pije više Draginja nijedan lek. Kaže, proći će te migrena, a vid' ovo.
Otvorila je komodu. Nije bilo ni srebrnog escajga. Otvorila je i fioku gde je držala nakit. Bila je prazna.
- Pljačka... pokradena sam! - viknula je. Komšinica Milica uletela je u stan noseći oklagiju. Zatekla je Draginju kako udara po komodi i urla.
- Glupačo, glupačo...! Ne pomaže sad ništa Milice. Pokrala me doktorka! Prvo mi tutnula neki lek i uspavala me, a onda me opljačkala!
Skupa terapija
Nedelju dana kasnije Petar je podigao penziju i kupio novine. Dok je listao stranice primetio je mali oglas: „Terapijom protiv migrene, reume, bolova... Uspešno lečenje, bioenergetska metoda. Doktorka, specijalista, narodna medicina."
- Vidi, to mi treba - obradovao se.
Zapisao je broj, odmah telefonirao i zakazao pregled i terapiju.
- Da, ja i kolega radimo dijagnostiku bioenergetskom metodom. Uzmemo malu metalnu polugu i bez dodira, energijom, snimamo sve simptome. Nema bola, ni suvišnih instrumenata... Vidimo se sutra. Videćete, bićete zadovoljni.
Doktorka se pojavila sa mladim asistentom. U belim mantilima.
- Dobar dan, izvolite, raskomotite se. Može kafa?
- Meni bez šećera, to nije dobro za zdravlje. Volite slatko...
- Pa, je l' to važno? - pitao je.
- Vidim da ste sladokusac! Kolegi će te dati samo sok, on ne pije kafu uopšte! Šta ćete, mi žene bez nje ne možemo. Oprostite ja se nisam ni predstavila. Ja sam Dragana, a vi ste....
- Petar. Kako znate da volim slatko?
- Vidi se. Bledi ste, suve usne. Nije ni čudo što vas muče migrena i kostobolja.
Ode u kuhinju i zakuva kafu, uze sok pa posluži goste. Doktorka mu se dopala. Srednjih godina, uredna, plava kosa, lepa, ali pristojno obučena, naočare, čist mantil. Asistent ćutljiv, ali pažljivo sluša razgovor.
- Evo, i ja ću jednu kaficu. Ali, moram bar pola kašičice šećera. Odmah ću ja... - reče Petar.
Samo što je ušao doktorka iz džepa izvadi pilulu i ubaci je u Petrovu šoljicu. Vratio se noseći kocku šećera.
- Tako, samo da malo promešam. Izvinite, gde ste učili tu medicinu?
- Mislite narodnu? U Kini i Rusiji. Oni su vrh u ovoj oblasti.
- Znao sam. Pa ko bi drugi. kakva vam kafa?
- Odlična! - reče doktorka.
Čim su popili kafu doktorka predloži Petru da legne na kauč i opusti se kako bi ga pregledali. Asistent je uzeo malu metalnu polugu i njome, na rastojanju od desetak santimetara, veštim pokretima prelazio iznad tela pacijenta. Nije prošao ni minut, a Petar kao hipnotisan sklopi oči. Ubrzo je utonuo u san. Doktorka namignu asistentu koji priđe ulaznim vratima i kroz špijunku pogleda u hodnik. Dok je čuvao stražu doktorka je otvarala fioke, zagledala stvari ne bi li među starudijom pronašla i nešto vredno. Otvorila je kredenac i videla na poslednjoj polici, baš iza starinske metalne konzerve za kafu, malu crnu kutijicu. Otvorila je kutiju i oduševljeno uzviknula.
- Bingo! Nakit, Vidoje! Nakit. Ajd' sad, gubimo se odavde.
Prvo su skinuli mantile, a onda brzo napustili stan.
Odao je svećnjak
Mesecima je lažna doktorka „lečila" pacijente. Policiji je stiglo nekoliko prijava pa je posle prikupljanja podataka i iskaza oštećenih krenula i obimna istraga. Ali, mnogi nisu ni znali da su pokradeni jer za sobom nije ostavljala nered. Uzela bi poneku vrednu stvar, koju ljudi ne vade svakoga dana iz fioke, kakvog starog sanduka ili sa poslednje police ormana. Ipak, napravila je grešku. Prodala je ukradeni srebrni svećnjak jednom kompanjonu koji sa bavio mutnim poslovima. Kada su ga uhapsili zbog neke druge krađe, kod njega su našli i svećnjak. Pritisli su ga pa je otkrio prodavca.
- To je Dragana! Mislim, tako se predstavlja. Nije joj to pravo ime! Ali znam gde stanuje...
Uhapsili su i nju i onog „sramežljivog asistenta". Oštećeni su na suđenju objasnili da je Dragana izgledala kao prava doktorka. Petar je shvatio da je pokraden tek posle mesec dana. Čak je objasnio sudiji da se osećao bolje posle „doktorkine" posete. Bilo mu je čudno što je nije bilo kada se probudio, ali sve u stanu je bilo uredu. Primetio je da je opljačkan tek kada je hteo da očisti prsten svoje pokojne žene.
- Nisam mogao da verujem. Tako lepa žena, a tako podmukla - čudio se i dalje Petar.
Pošto je priznala, na kraju glavnog pretresa sudija je upitao optuženu Radicu M. ima li još nešto da kaže.
- Moji roditelji, Bog da im dušu prosti, nisu hteli da mi plate studije. Samo sam htela da budem doktorka! Sve je počelo kao igra, a onda sam shvatila da može i da se zaradi - rekla je tužno Radica.
Zaradila je samo robiju.
