Izvor: Vostok.rs, 23.Dec.2010, 11:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prirodnih katastrofa ima sve više
23.12.2010. - Kako se boriti protiv katastrofa?
Zemljotres u Kini koji je rezultirao smrću više od 2 hiljade ljudi, najveća u toku poslednjih decenija poplava u Pakistanu, od koje je postradalo na milione ljudi" Najveći pljuskovi u Evropi koji su pretvorili ulice u gradovima Satrog Sveta u reke i blatne močvare" Erupcija islandskog vulkana s pesničkim nazivom Ostrvo planinskih glečera, koja je naterala >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << niz zemalja da zatvore aerodrome zbog emisija vulkanskog pepela" To ni blizu nije neiscrpni spisak elementarnih nepogoda 2010. godine. Naučnici pokušavaju da shvate šta ih je izazvalo i, uglavnom, kako se treba protiv njih boriti.
Najstrašnijim prirodnim pojavama se smatraju zemljotresi i erupcije vulkana. Mnoge od njih su ostavile neizbrisivi trag u memoriji čovečanstva, te su postale deo njegove istorije. Legendarni je postao zemljotres u Kini 1556. godine kada je poginulo 800 hiljada ljudi. Hiljadu i po godina pre nove ere je podvodni vulkan Santorin stvorio ogromni val cunami koji je progutao sva ostrva Egejskog mora i uništio krito-mikensku kulturu. S tim događajem često povezuju Svetski potop koji je opisan u Bibliji, - kaže geolog, akademik RAN Viktor Osipov.
U kasnije doba, - kaže akademik Osipov, - 1883. godine blizu ostrva Java i Sumatra u Jugo-Istočnoj Aziji došlo je do erupcije vulkana Krakatau, koja se smatra najjačom u istoriji. Glavno je da je na toj teritoriji Zemaljske kugle u toku dužeg vremena bila polarna zima, odnosno, potpuno su bili zatvoreni sunčevi zraci, te je bio mrak.
Opasni su po čovečanstvo i poplave, uragani, suše, požari, odronjavanje zemlje, potoci blata. Te su kataklizme više puta ugrožavali život stanovnika planete. Tokom poslednjeg stoleća se njihov broj povećao nekoliko puta. Još brže raste materijalna šteta od katastrofalnih prirodnih pojava, - ističe Viktor Osipov.
Proračuni svedoče: ako se rast štete nastavi istim tempom, sredinom ovog stoleća će njen obim iznositi 3 biliona dolara godišnje. To znači da će ona biti jednaka skoro polovini priraštaja globalnog bruto-proizvoda.
Jednim od uzroka povećanja broja katastrofa naučnici smatraju uticaj ljudske populacije na sredinu koja je okružaje. Priroda počinje da se sveti ljudima za potrošački odnos prema sebi. Drugi važni činilac rizika je globalno otopljavanje. Najopasnije posledice tog procesa su otapanje glečera i kao posledica toga povećanje vodostaja svetskog okeana, - kaže Viktor Osipov.
To može da rezultira teškim posledicama zbog toga što mnoge zemlje imaju opširne priobalske niske teritorije gde ima mnogo krupnih velegradova, a koje mogu da budu poplavljene čak i ako se vodostaj poveća samo za 1 metar.
Čovek nije nezaštićen pred elementarnim nepogodama, - uvereni su stručnjaci. Postoje dva puta suprotstavljanja kataklizmama. Prvi je minimizacija opasnog procesa pomoću tehničkih sredstava. Naprimer, treba raspršiti u atmosferi specijalne materije koje izazivaju kišu i omogućuju ublaživanje njegovih posledica u odnosu na prirodni razvoj situacije. Drugi je da se poštuje ranjivost teritorije gde žive ljudi i gde oni ostvaruju privredne delatnosti. Recimo, treba sastaviti karte seizmičke opanosti, pojačati konstrukcije zgrada, graditi brane i sisteme odvodnjavanja, smanjiti nivo podzemskih voda. Važan preventivni činilac je aktuelno informaisanje stanovništva o opasnosti koja mu preti. Sve te mere skupa će znatno smanjiti negativne posledice prirodnih katastrofa.
Od 1994. godine deluje usvojena u Jokohami (Japan) Međunarodna strategija u borbi protiv prirodnih katastrofa. Glavna je njena tačka: Bolje je sprečiti elementarnu nepogodu, - piše u tom dokumentu, - nego otklanjati njene posledice.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Seizmološki Zavod Srbije, Poplave
