Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Okt.2017, 08:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Za i protiv Vuka" - i dalje tema za polemike
U Sali "Vasko Popa" na Beogradskom sajmu knjiga tačno u podne danas je promovisana knjiga "Za i protiv Vuka", koju je priredio prof. dr Sava Damjanov sa novosadskog Filozofskog fakulteta, a u izdanju Službenog glasnika.
Knjiga je privukla značajan broj posetilaca sajma, a u polemici su učestvovali Jelena Trivan direktor Službenog glasnika, urednik edicije "Limes", pisac i kolumnista Svetislav Basara, istoričar Predrag Marković, a moderator je bio Zoran Panović, urednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << "Danasa".
O ovoj knjizi koja je već izazvala polemike, ali uprkos odsustvu priređivača knjige, Damjanova, učesnici su veoma kvalifikovano branili svoje sudove.
Kulturološka polemika vodila se na temu da li je Vuk izveo najznačajniju jezičku revoluciju u Evropi, ili je skučeni Vukov jezik još od početka postavljao praktične probleme u stvaranju naučne i filozofske terminologije, kao i zašto je trajno osakatio i onu ceremonijalnu, protokolarnu i administrativnu terminologiju, bez koje nije moglo biti ni države.
Knjiga je u stvari zbornik radova najuglednijih lingvista, slavista i književnika, koji međusobno suprotstavljaju svoja gledišta.
Jelena Trivan je ocenila da je ova knjiga za mnoge "vukologe" jeretička jer su je uredili pisci koji važe za njegove protivnike, ali danas i oni priznaju da je Vuk uradio više od jednog instituta, iako jeste u pravoj srpskoj brzopletosti načinio i dosta grešaka.
Ona je ocenila da je tokom '90-tih godina prošlog veka polemika oko Vuka bila dosta banalna, a da danas treba otvoriti ozbiljnu polemiku, naučni dijalog i treba ukloniti naslage, ali to ne znači da treba negirati njegovo delo i doprinos srpskoj kulturi.
"Ovakve knjige služe da se neke previše pojednostavljene istine vrate u fokus naučnih rasprava i da svako sam dođe do svoje istine, svog mišljenja o onom što je pisano do sada o Vuku", zaključila je Trivanova.
Istoričar Marković se bavio odnosom Vuka i politike, jer svako njegovo kulturološko pregnuće je, u suštini, bio i politički rad jer je učestvovao u stvaranju nove države.
Posebno se pozabavio zanimljivim odnosom Vuka i kneza Miloša Obrenovića.
Basara je zastupao stav da je Vuk pokrenuo jezičku i kulturološku reformu pod uticajem bečkog dvora i da je njegova greška da je uveo populizam među Srbe, ali mu odaje priznanje da je derusifikovao srpski jezik.
Za Basaru je pogrešno što srpska lingvistika ne podseća na Vukove prethodnike (Venclović), učitelje, ali i njegove učenike i sledbenike, kao i ostale koji su mu pomogli da pobedi sa svojom reformom.
Pogledaj vesti o: Sajam knjiga
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
