Izvor: Politika, 13.Okt.2014, 08:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stare riznice detaljno „očišćene”
Okupatori su bežeći pre sedam decenija odneli mnoge vredne stvari, ali episkop sremski Vasilije nastoji da popravi šta se može i posetiocima pokaže zdanje iznutra. Onima koji bi da čitaju namenjena je „Spomenica vladičanstva sremskog”Možda je moglo da bude više od pet kilograma za tako bogatu prošlost? Toliko je teška „Spomenica vladičanstva sremskog” koja će uskoro biti promovisana na Sajmu knjiga, za koju je episkop sremski Vasilije „kao domaćin” napisao predgovor, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a većinu onoga dalje sročili akademici, profesori, istoričari.
Pre neku godinu episkop je velika vrata Patrijaršijskog dvora, zidanog od 1892. do 1894. godine po projektu čuvenog arhitekte Vladimira Nikolića, otvorio za posetioce, iako u njemu i sam živi. U ona davna vremena nova građevina je bila monumentalno zdanje jer je u Karlovcima, kako kaže episkop sremski, bilo blata do kolena. A Patrijaršijski dvor u Beogradu, zapitaće neki. Zdanje nedaleko od Kalemegdana zidano je tridesetih godina kao sedište mitropolije beogradske, a karlovački Patrijaršijski dvor je sedište eparhije episkopa sremskog i letnja rezidencija Njegove svetosti patrijarha Irineja.
Ipak, vratimo se u Srem. Do pre 15 godina u salama i galerijama gde je nekada pisana istorija, ujedinjavane crkve, odlučivalo se o važnim pitanjima za narod i crkvu, a i susretali se verski poglavari, radili su službenici Arhiva Vojvodine, njih pedesetak. Na četiri hiljade kvadrata do okupacije 1941. crkva je na četiri hiljade kvadrata bila svoja na svome. Čim se zaratilo dvor je postao sedište nemačke komande, nažalost odlazeće vojne glavešine su sve pretresle i najvrednije spakovale i odnele.
– Kada sam došao u Karlovce 1986. dat mi je na korišćenje jedan delić zgrade, sobica, kuhinjica, tek da negde mogu da se smestim, poput episkopa, mojih prethodnika, kojima je komunistička vlast „velikodušno” omogućila da u dvoru borave. Onda sam počeo da tražim da se Arhiv iseli negde drugde i nama prepusti posed koji smo imali nekada. Desilo se to otprilike u vreme kada je Slobodan Milošević posetio Sremske Karlovce i svratio sa pratnjom kod nas – seća se se episkop sremski. I ponečeg još: pitao sam ga da li želi da vidi Sabornu crkvu, tu pored dvora, gde se okupio narod da ga pozdravi. Odmah je rekao da ne želi. Učenici iz Bogoslovije, 150 momaka, spremili su se da predsedniku nešto otpevaju, ne baš strogo crkvenu muziku, ali on hoće samo u dvor. U kapeli posvećenoj Svetom Dimitriju na spratu, gde sam ga poveo da mu pokažem ikonostas oslikan 1898. rukom Uroša Predića, damo Miloševiću knjigu utisaka da se upiše. Bila je vrlo stara, još se patrijarh German u nju upisao, patrijarh vaseljenski, ruski... Dok smo se okrenuli knjiga je nestala, po svoj prilici pokupili su je momci iz njegove pratnje, pa pretpostavljam da bi neki dobronamerni ljudi iz službi bezbednosti možda mogli da je negde pronađu i vrate, jer teško da im je koristila za bilo šta bez obzira na rukopise koje su u njoj našli – smatra vladika Vasilije.
Pre dolaska u Sremske Karlovce ovaj crkveni velikodostojnik, više od tri decenije episkop, prošao je sveta, kako se to kaže. Rođen je u Čelincu nedaleko od Banjaluke, živeo je i radio devet godina na Novom Zelandu, u Australiji i Južnoj Africi, a onda po odluci Sabora rukopoložen za episkopa sremskog. Primećujemo po priči o najstarijoj srpskoj bogosloviji „Sveta Tri jerarha” osnovanoj 1615. godine u manastiru Krki da vladika Vasilije dobro poznaje istoriju naših svetinja u Dalmaciji iako živi u Sremu, ali odmah shvatamo i kako: 16 godina je proveo upravo u Krki i prethodno jednom manastiru nedaleko od Ogulina. Potom ga duhovni put vodi u Bukurešt u vreme vladavine Čaušeskua. Tamo je diplomirao, magistarske studije nastavlja u Oksfordu, a onda je izabran za episkopa australijsko-novozelandskog u vreme patrijarha Germana.
Dakle, službenici Arhiva odlaze, a vladika započinje obnovu vladičanskog dvora koji je bio decenijama ničiji, a to znači zapušten.
– Prvo sam sa 12 tona bakra ponovo pokrivao ovu kuću, stavio novi krov, prokišnjavalo je na svakom ćošku jer niko nije popravljao – „tuđe” crkveno, podovi su bili premazani debelim slojem ulja za motore, upropašćeni, pa smo prvo to morali da uklonimo – seća se vladika Vasilije.
– Naša eparhija se duhovno a i fizički naslanja na život crkve u prvim vekovima hrišćanstva. U Sirmijumu je, recimo, stolovao prvi episkop koga je Sveti Pavle postavio. Uostalom možete da zamislite koja je duhovna snaga nekada bilo postojanje 40 manastira na Fruškoj gori, a svaki manastir je bio nalik na gradić? Danas ih je ostalo dvadeset – pominje naš sagovornik i ne zaboravlja da istakne da je Mitropolija karlovačka bila najorganizovanija crkvena jedinica u duhovnom, prosvetnom i kulturnom smislu pod okriljem Srpske pravoslavne crkve tokom 18. i 19. veka, s obzirom na to da se nalazila na austrougarskoj teritoriji, a ostali pod turskom vlašću. Kaže da sestrinstva i bratstva sada broje 140 monaha, monahinja i sveštenika. Kada je došao u Srem zatekao ih je trideset.
Žitelji Karlovca stojeći na prelepom trgu u isti mah mogu da se okreću i gostu pokažu da imaju 250 godina staru gimnaziju, već 220 godina i Bogosloviju, od ukupno osam pod okriljem SPC, u koju dolaze svršeni osnovci da uče pet godina. Nekada su mitropoliti nastojali da i najdarovitije devojčice i devojke usmere na školovanje, jer u neka davna vremena njima nije davana šansa da se obrazuju.
– U vreme nesrećnih ratova devedesetih godina po Slavoniji i Dalmaciji uspeli smo da sklonimo mnoge vredne umetnine i stvari pre rušenja i paljenja crkava i manastira. Kada naše svetinje odakle potiču budu obnovljene ili ponovo izgrađene sve odneto će biti vraćeno tamo gde je nekada bilo. Nešto više od godinu dana vodič kroz riznicu je uvek nasmejani Srđan Ercegan koji o slikama, ikonama, pojedinim prostorijama zna vrlo interesantne detalje. Pokazuje i prelepe kaljeve peći, i danas upotrebljive, na kojima su privremeni stanari svuda izgrebali crkveni grb i krst u njegovom središtu.
------------------------------------------------------------
Ruski patrijarh na Kosovu ili u Karlovcima
U prošlu subotu kada smo posetili Patrijaršijski dvor u Karlovcima, vladika Vasilije je nakratko pozdravio i grupu mladih Rusa, predstavnika Federalne omladinske organizacije i Ruske crkve koje je najviše privukla bogata riznica. Pitamo episkopa za najavljenu posetu ruskog patrijarha Srbiji sledećeg meseca, s obzirom na to da bi možda mogao da dođe i u Sremske Karlovce.
– Svaki novoizabrani patrijarh pa i Njegova svetost patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril ide u takozvanu mirnu posetu ili prethodno piše mirno pismo kojim obaveštava da je izabran za patrijarha pomesne crkve i najavljuje da će doći. Mi se poznajemo dugo, ukrštali su nam se putevi i ranije, ali on bi želeo da za tri dana sa svojih tridesetak saradnika poseti pre svega Kosovo, dakle Pećku patrijaršiju, Dečane i možda Gračanicu. Kad poglavar najmnogoljudnije i najmoćnije pravoslavne crkve želi da ode tamo zbog našeg naroda, onda je to za poštovanje. Ukoliko promeni plan ugostićemo ga u Karlovcima, ovih dana saznaćemo koju će rutu izabrati – dodaje vladika sremski Vasilije.Antrfile 2
------------------------------------------------------------
Ne dirati pokojnike
Kaže vladika Vasilije da u Sabornoj crkvi uz sam Patrijaršijski dvor postoji deset grobnica u kojima su sahranjeni nekadašnji mitropoliti i episkopi.
– Pre tri-četiri godine prilikom restauracije našli smo grobnice i nismo ih otvarali jer je patrijarh Pavle, koga sam pitao da li da to uradim, rekao da ostavimo sve kako jeste i ništa ne diramo. U crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice u Gornjem gradu, koji je metoh manastira Hilandara, nalaze se dva poslednja patrijarha koji su stolovala ovde:Georgije Branković, koji je gotovo sve u Karlovcima sagradio, od dvora, do Gimnazije i Bogoslovije kao pravi neimar, i Lukijan Bogdanović, koji je stradao u banji u Beču, a njegovo telo bez glave doneto ovde. Neki su želeli da ga zlonamerno dovedu u kontekst izbijanja Prvog svetskog rata – podseća episkop sremski.Antrfile 3
------------------------------------------------------------
Slika majke i crkve iz Čelinca
Kroz dvor smo prošetali sa vladikom Vasilijem koji nam je pokazao i svoju radnu sobu, biblioteku. Primećujemo mnoštvo knjiga na policama, ikone na zidovima, između njih dve manje uramljene crno-bele fotografije i na belom papiru odštampano: „Kraj života našega da bude hrišćanski, bez bola nepostidan, miran i da dobar odgovor damo na strašnom Hristovom sudu, molim.”
– Ovo je moja majka Jovanka, a na drugoj slici je crkvica na groblju u selu Čelinac gde sam rođen. Molitvu sa ovog papira pročitam svakog dana – objasnio je vladika.
------------------------------------------------------------
Umesto ovaca – vojnici
U čast Milenijumske izložbe u Budimpešti, a povodom godišnjice primanja hrišćanstva, patrijarh Georgije Branković je naručio od slikara Paje Jovanovića veliku sliku „Seoba Srba” veličine jednog zida u Patrijaršijskom dvoru u Karlovcima, slušamo od Srđana Ercegana, našeg vodiča kroz riznicu. Naslikao je umetnik traženo, masu ljudi, ali u prvi plan stavi neke bose žene i ovce, što je patrijarha razočaralo jer je hteo da pred cara izađe sa hrabrim vojnicima ne bi li ih angažovali kao najamnike. „Briši, menjaj, sklanjaj, ne može to”, uvredio se Branković, a Paja Jovanović brže-bolje počne da slika sve ispočetka. Kad je završio sliku, izložba je bila davno zatvorena, prva slika sa ovcama je završila u Narodnom muzeju, a druga sa vojnicima pod zastavom je sada u sali gde zaseda Sabor SPC u Patrijaršiji u Beogradu. Zid u karlovačkom dvoru ostao je beo i na njemu su u međuvremenu probijena vrata.
Rajna Popović
objavljeno: 13.10.2014.
Pogledaj vesti o: Sajam knjiga
