Izvor: B92, 11.Okt.2010, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na Sajmu u Solunu 2012.
Srbija se pored počasnog gostovanja na lajpciškom sajmu 2011. priprema i za učešće na Sajmu knjiga u Solunu 2012. godine, na kojem će, takođe, biti počasni gost.
"Način na koji pripremamo nastup srpskih pisaca u Grčkoj i Nemačkoj, naravno, nije isti. Reč je o različitim sredinama i izdavačkim tržištima, ali nam je iskustvo u pripremama za nastup u Lajpcigu veoma dragoceno", rekao je u Frankfurtu savetnik >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Ministarstvu kulture Srbije Mladen Vesković.
Prema njegovim rečima, povoljna okolnost u pripremama srpskog nastupa u Solunu jeste činjenica da između Srbije i Grčke postoje tradicionalno dobri politički i ekonomski odnosi, kao i da su kulture ta dva naroda veoma bliske.
Direktorka solunskog sajma knjiga Katarina Velizaris rekla je da su grčki izdavacci najviše zainteresovani za romane, mada ima i onih koji bi rado objavljivali dečiju literaturu.
Prema njenim rečima, pored srpskih klasika, grčkim čitaocima poznata su i dela Milorada Pavića, Vladislava Bajca i Dragana Velikića.
Katarina Velizaris je podsetila da je saradnja sa srpskim izdavačima započeta uoči prošlogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu, na kojem je Grčka bila počasni gost i koji je rezultirao velikim brojem prevoda sa grčkog na srpski jezik.
"Teška ekonomska situacija uslovila je smanjenje izdavačke aktivnosti u Grčkoj u poslednje dve godine, ali su brojni grčki izdavači i nezavisno od planova za Solun 2012. tokom protekle tri godine učestvovali na konkursu našeg ministarstva za prevođenje dela srpskih pisaca na strane jezike", rekao je Mladen Vesković.
Ministarstvo kulture Srbije podržalo je objavljivanje sedam naslova, među kojima su dela Dušana Kovačevića, Vide Ognjenović, Svetislava Basare, Dragana Velikića i Vladislava Bajca.
Iskustvo u radu s nemačkim i grčkim izdavačima, prevodiocima, književnim agentima, prema Veskovićevim rečima, pokazuje da su nemački čitaoci zainteresovani prvenstveno za neposrednu srpsku prošlost i za svakodnevicu savremene Srbije, dok Grke više interesuju intimne priče i istorijske teme.
"Grci u delima srpskih autora prepoznaju deo sopstvene kulture, tradicije, prošlosti, identiteta. U toj je meri rad s njima lakši", rekao je Vesković.
Govoreći o prevođenju dela srpske književnosti na strane jezike, on je, međutim, upozorio da je savremena srpska literatura i dalje gotovo potpuno nepoznata u velikim kulturama poput, recimo, Rusije.
"Odnosi Rusije i Srbije na nivou ekonomske i političke saradnje su veoma dobri, ali ne i na polju kulture, gde postoji veoma mali broj kontakata", rekao je Vesković.
Prema njegovim rečima, Rusi danas gotovo ništa ne znaju o savremenoj srpskoj književnosti, ako se izuzmu dela Milorada Pavića i Gorana Petrovića.
Navodeći pozitivne primere saradnje, Vesković je rekao da je tokom poslednjih nekoliko godina veoma razvijeno prevođenje dela savremenih srpskih pisaca na ukrajinski i bugarski jezik, a intenzivno se radi i na promociji srpske literature na engleskom i francuskom govornom području.
