Izvor: Politika, 25.Okt.2015, 19:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pismenih ima, samo su nam sklonjeni s očiju
Jubilarni 60. međunarodni beogradski sajam knjiga svečano otvorili filmski reditelj i pisac Emir Kusturica i, u ime Rusije, Natalija Naročnicka, direktorka Fondacije za istorijsku perspektivu iz Moskve
Međunarodni beogradski sajam knjiga, šezdeseti po redu, otvoren je pre podne za posetioce, a ovu svetkovinu knjige zvanično je otvorenom proglasio filmski reditelj i pisac Emir Kusturica. Prisutne je u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ime Rusije, zemlje počasnog gosta Sajma, pozdravila i Natalija Naročnicka, direktorka moskovske Fondacije za istorijsku perspektivu.
U svom obraćanju Kusturica je jasno razgraničio važnost pismenosti i obrazovanja od gomilanja praznih podataka s interneta, praveći distinkciju između pismenog čoveka, u klasičnom smislu, od moderne „selfi” ličnosti koja je opsednuta sobom, jednako kao i koristoljubljem, novcem, kao i vladajućim ideologijama, „čiji je cilj da izvedu dokaz o tome da smo svi hulje, protuve i secikese, i da nas neprestano treba kažnjavati”.
Govoreći pre svega o ruskoj literaturi Dostojevskog, Čehova, Tolstoja, Bulgakova, ali dajući primere i Tomasa Bernharda i Džonatana Frenzena, Kusturica je ukazao na stvarnost književnosti koja je ponekad realnija i od samog života, a pogotovo od naše savremenosti, čija je iluzornost potkrepljena novim medijima. Kusturica je primetio da sve više ljudi piše, a da ih sve manje čita knjige, iako otvaranje Sajma knjiga pre podseća na mnogoljudni spektakl sajma automobila. On je upozorio na to da „selfi čovek” gomile neće nestati sve dok se ne desi velika katarza, duhovno pročišćenje.
– Biti pismen u prošlom veku značilo je biti uvažen! Gde god se pojavljivao pismeni čovek, bio je zapažen. U školi, bioskopu, na ulici, u pozorištu, na tramvajskoj stanici, u ciganmahali. Nije reč samo o gramatičkoj pismenosti, niti o prividu koji stvaraju savremeni autodidakti i izvođači informatičke revolucije. Kada bi neko za nekoga rekao: „On je pismen”, ili, „Ona je pismena” kao da je glasno izrazio uvažavanje prema osobi nad kojom je lebdeo oblak, pokrivajući glavu kao veliku tajnu, ali i ništa manji zbir vrlina. Pismeni nije bio savršen, ali mu je to bila namera. Tešio se i on engleskom poslovicom „Nobody is perfect”, a njegov vrhunac je otelotvoren u argentinskom piscu Horheu Luisu Borhesu. Pismeni je zatrpan otpadom informatičke revolucije, nije dovoljno zao, korumpiran i nije se složio s idejom da nema Boga! Najviše na šta je, u tom slučaju, pristao bila je Jungova ideja da su još jedino gluplji od onih koji tvrde da ima Boga oni koji kažu da ga nema – rekao je Emir Kusturica.
Za našeg poznatog filmskog reditelja pismeni čovek je skoro nestvaran u svojoj težnji ka idealima istine, dobrote i uzvišenosti, ali je i strastan kao jedan Oskar Vajld, koji je rečju, kao sabljom, razdvajao ukus od neukusa. Sve to je, po Kusturičinim rečima, suprotno od modernog antijunaka, „selfi čoveka”, koji ne veruje u istoriju, dok s velikim uzbuđenjem prati svaku bubuljicu na svom licu.
– Kako je pusta mladost koja nije otkrila Antona Pavloviča Čehova ! Šta bi bilo da nam dušu nisu preplavile Tolstojeve rečenice u kojima je svetlost padala i na najsitniji detalj! Znali smo boju dugmeta na mundiru Vronskog, a lik Ane Karenjine bio je jasniji od upečatljive glumice na filmskom platnu. Da nije bilo Bulgakova kako bismo osetili apsurd i paradoks? Da nije sve izgubljeno, a nikada nije sve izgubljeno, potvrđuju nam pojave koje kao usamljene zastave u pustinji mašu i potvrđuju nam da ima pismenih, samo su nam sklonjeni s očiju! Oni su stisnuti između hiljadu informatičkih čuda, jutjubova, rijaliti šoua, ali i određeni političkom korektnošću kao najnovijom verzijom globalne autocenzure – naglasio je Kusturica.
Obraćajući se reci ljudi koja će i ove godine posetiti Sajam knjiga, kao izbeglicama iz realnog života ka mnoštvu knjiga, Kusturica je ponovo uzvisio ideal pismenog čoveka, koji će i na ovom sajmu knjiga ponovo biti proslavljen, kao što je nekada bio viđen na svim važnim mestima u gradu.
Ćirilica – neprocenjivo blago
U ime Rusije, zemlje počasnog gosta Beogradskog sajma knjiga, obratila se Natalija Naročnicka, direktorka moskovske Fondacije za istorijsku perspektivu, priređivač serije knjiga o istorijskim vezama Rusije i Srbije. Ona je Sajam knjiga pozdravila rečima o slovenskoj kulturi, u kojoj knjiga zauzima posebno mesto.
– Knjige su reke, koje Vaseljenu preplavljuju mudrošću. U knjigama je nepregledna dubina, one su nam uteha u tuzi…– pisao je još u XI veku letopisac Nestor u „Povesti minulih leta”. U istoriji stare Rusije i u istoriji Južnih Slovena književnost, hrišćanstvo i državnost izrastali su iz istog korena i neraskidivo su povezani. Srpski patrijarh Pavle je govorio: „Nama Bog nije dao ni mač, ni pušku da prisiljavamo ljude da nam priđu, da postanu hrišćani. Dao nam je reč...”, kazala je Natalija Naročnicka, izražavajući ipak nadu u to da i u doba digitalne tehnologije snaga reči postaje sve veća, kao i u to da će se ruske i srpske knjige u budućnosti uzajamno više prevoditi i objavljivati.
– Mi treba da čuvamo i uvećavamo neprocenjivo blago naše slovenske pravoslavne kulture, našu Bogom danu ćirilicu. Kulturni kod naših naroda, upijajući u sebe sva dostignuća savremenog naučno-tehničkog progresa, čuva našu samobitnost. Za Ruse i Srbe podjednako su draga imena Tolstoja, Dostojevskog, Puškina, Šolohova, kao i Petra Petrovića Njegoša, Branislava Nušića, Dobrice Ćosića, Ive Andrića. Neka se ovaj niz slavnih imena nikada ne prekine, neka se popunjava novim imenima! Možda ćete upravo na štandovima našeg sajma knjiga naći za sebe nove autore, nova dela koja će vam otkriti Rusiju – dodala je ona.
Inače, ove godine se na Sajmu prvi put organizuje i Festival slovenske knjige, osnovan prošle godine u Rusiji. Na Festivalu će biti predstavljeno više od 200 knjiga iz oblasti istorije i kulture, kao i dela namenjena deci.
Svečano otvoren 60. Sajam knjiga u Beogradu
Izvor: B92, 25.Okt.2015
Najveći sajam knjiga u Srbiji i u regionu danas je svečano otvoren u Hali II Beogradskog sajama po 60 put na radost svih knjigoljubaca jer će narednih osam dana moći da uživaju u najbogatijoj književnoj trpezi koja im se predstavlja samo jednom u toku godine...U ime Rusije, zemlje počasnog gosta,...
.jpg)
