Izvor: Vesti-online.com, 31.Okt.2018, 02:00

Otadžbina uvek u srcu

Otadžbina uvek u srcu

Ovogodišnji beogradski sajam knjiga obeležila je rekordna poseta, a među onima koji su prvi put bili na ovoj reprezentativnoj manifestaciji je i Novica Vidić (31) iz Tusisa (Švajcarska). Novica pripada onoj generaciji dijaspore koja i te kako želi da upozna srpsku istoriju i kulturnu baštinu, a Sajam knjiga je najbolje mesto da se za taj naum pronađe i odgovarajuća literatura.

- Godinama sam već >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << planirao da posetim Sajam knjiga, ali nažalost obaveze na poslu su me u tome sprečavale. Zato sam sa suprugom Anđelkom ove godine unapred planirao da nekoliko dana godišnjeg odmora "namenimo" ovoj manifestaciji i eto nas na Sajmu. Supruga je posetila i rodbinu koja je iz Kupresa izbegla u okolinu Beograda - priča Vidić koga smo zatekli na štandu Dokumentarno-informacionog centra Veritas.

Kupovao je neke od knjiga koje je potpisao osnivač i direktor ove organizacije, Savo Štrbac. Oduševljeno je prihvatio njegov poziv da se uz lepu reč, počasti i časicom krajiške rakije. Reč po reč i ispostavilo se da je Novica rođen u Švajcarskoj, da su njegovi roditelji, Ružica i Stevo trbuhom za kruhom otišli iz rodnog Vranjaka kod Modriče početkom osamdesetih godina prošlog veka, ali da nikad nisu zaboravili odakle su i ko su.

- Oni su me i naučili da poštujem našu istoriju i tradiciju, tako da u slobodno vreme obožavam da čitam o srpskoj istoriji. Otuda sam posetu Sajmu iskoristio da nabavim knjige koje se bave i tematikom Drugog svetskog rata, ali i dešavanjima s početka devedesetih godina prošlog veka. Volim da sam izvlačim zaključke, pa otuda kupujem samo one knjige u kojima se nalaze direktna svedočenja aktera tih događaja. Tu ne mislim samo na knjige Save Štrpca o događajima u Hrvatskoj, već i o NATO bombardovanju Srbije, pa sam kupio ratne dnevnike generala Nebojše Pavkovića. Već nekoliko puta sam morao do automobila da bih ostavio ono što sam kupio, oko 15 naslova do sada.

Priznaje da i on pripada onoj grupi srpske dijaspore koja sve ređe i ređe obilazi rodnu grudu.

- To ne znači da manje volim selo u kome su rođeni moji roditelji. Otadžbina nam je uvek u srcu, ali poslovne i privatne obaveze su tolike da više nemam vremena da godišnje odem do Modriče kao nekad, desetak puta, nekada čak vikendom, već uglavnom samo kada su praznici - navodi Vidić.

Novica Vidić ne krije da mlađe generacije Srba u Švajcarskoj nemaju više taj odnos prema otadžbini, kao njihovi roditelji, a uzroke ne vidi samo u vaspitanju, već i današnjem tempu života.

- Svi jedva čekamo odmor i pokušavamo da ga iskoristimo na što bolji način. Možda će izgledati grubo, ali ništa nam ne znači da ceo odmor provedemo u mestu odakle su nam roditelji gde nema apsolutno nikakvih dešavanja. I dalje nas vežu bliski rođaci, ali i njih je sve manje, pa otuda dođemo na nekoliko dana, a uglavnom veći deo odmora iskoristimo za neke letnje destinacije. Mlađi brat je 1992. godište i u Modriču ide samo zbog bake - iskren je Novica Vidić.

Nastavak na Vesti-online.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vesti-online.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vesti-online.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.