Izvor: Danas, 03.Feb.2015, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milošević ne ceni pametne ljude
Velikim uspehom u borbi protiv međunarodnih sankcija proglašen je Salon automobila na Beogradskom sajmu.
Mihal Ramač / 1994: Godina superdinara (7)
Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je televizijska serija u šest epizoda, koja je emitovana na RTV u decembru 2014. i januaru 2015. godine.
Otvorio ga je potpredsednik republičke vlade Slobodan Babić. Umesto proizvođača, nove automobile izložili su prodavci, njih 250. Kako god bilo, posetioci su mogli da među prvima u svetu vide micubiši padžero 48 i brojne ostale hitove sezone: micubiši GTO - 3000 GT, reno laguna, porše 911 karera, golf kabrio, audi 1.9 T itd. Mnogi jedva sastavljaju kraj s krajem, mnogi žive ispod granice siromaštva, ali ima i onih koji mogu da za gotovinu kupe najnovije modele omiljenih džipova ili limuzina. Marko Milošević, sin predsednika Srbije, izjavljuje: „Tata se ljutio na prvih petnaest slupanih automobila. Posle toga više ne obraća pažnju“.
Početkom aprila stižu vesti o žestokim borbama u Posavini, kod Čajniča, Foče i Goražda. NATO je 10. i 11. aprila ponovo primenio silu: zvanično je objašnjeno da su bombardovani položaji vojske bosanskih Srba, jer je ona ugrozila muslimansko civilno stanovništvo u zaštićenoj zoni. Nepopustljivost Karadžića i saradnika iritira kako zapadne pregovarače, tako i Moskvu i Beograd. Čurkin posle devetodnevnih uzaludnih pokušaja da doprinese smirivanju napetosti izjavljuje: „Prošlo je vreme razgovora sa Srbima u Bosni, oni moraju da shvate da kad je reč o Rusiji imaju posla sa velikom državom, a ne banana republikom“. SAD, Rusija, Velika Britanija i Francuska formirale su 25. aprila kontakt grupu za usklađivanje delatnosti u BiH, pošto su shvatile da se pojedinačnim razgovorima samo gubi vreme. Velika četvorka ima tri cilja: prekid vatre, dijalog sa liderima tri naroda o političkom rešenju i sporazum o teritorijama.
U beogradskoj javnosti veliko uznemirenje izaziva vest da je 8. aprila tragično preminula Radislava Dada Vujasinović, novinarka magazina Duga. Ona je izveštavala sa ratišta u Hrvatskoj i BiH, a među prvima u Srbiji istraživala je organizovani kriminal i veze između politike i podzemlja. Policija saopštava da je reč o samoubistvu. Porodica i prijatelji ne prihvataju zvaničnu verziju. Nova istraga pokrenuta je tek nakon petnaest godina, ali ona nije dovela ni do ubica ni do nalogodavaca.
Milošević ne ceni pametne ljude. Na one koji ga kritikuju ne obraća pažnju. Vešto koristi usluge onih koji podržavaju njegovu politiku, ali ih prezire i onda kada ga hvale. Kontrolisani mediji naširoko izveštavaju o Drugom kongresu intelektualaca, objavljujući isključivo ono što ide u prilog režimu. Kako je objasnio Pavle Ivić, osnovni cilj kongresa jeste „da se mobilišu sve umne snage našeg naroda u razmatranju mogućih pravaca u ovim teškim vremenima“. Referate podnose Mihailo Marković, Vasilije Krestić, Gavro Perazić, Milorad Ekmečić, Pavle Ivić, Ivan Maksimović, Miodrag Jovičić i drugi. Na skupu u Sava centru govorilo je šezdesetak pristalica zvanične politike. Opštu saglasnost poremetio je Vuk Drašković, koji je rekao: „Kada ne bih znao da neki od vas, koji sebe nazivaju srpskim intelektualcima, hoće da i dalje u krvavu stvarnost pretaču svoje bolesne reči i snove, ne bih danas ni bio ovde. Došao sam da kažem: takvi moraju biti zaustavljeni“. Posle ovih reči začuli su se zvižduci, ali Drašković je još stigao da kaže šta misli o Prvom kongresu, održanom u Sarajevu nekoliko dana pre početka rata: „Ne beše to nikakav kongres, nikakav skup pred ovim vremenom i pred srpskom istorijom i kulturom i verom odgovornih i mudrih ljudi, nego vašarište najneodgovornijih reči i najnižih strasti“. Na skupu je jednoglasno usvojena rezolucija u kojoj se ističe: „Rešenje srpskog pitanja moguće je isključivo primenom istih prava i načela koja su i drugim narodima omogućila obrazovanje vlastitih država. Stoga zahtevamo da se i Srbima omogući da na svom etničkom prostoru izgrade modernu pravnu i demokratsku državu... Jedinstvenoj državi srpskog naroda nema alternative“. Drugi kongres intelektualaca bio je i poslednji. Većina njegovih učesnika i narednih godina odlučno će se protiviti nezavisnosti Srbije. Njihov cilj je država „na čitavom srpskom etničkom prostoru“.
Nastavlja se
Pogledaj vesti o: Sajam knjiga
