Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Okt.2017, 09:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome i zašto smeta ćirilica?
Na Sajmu knjiga održana je tribina "Šta da radimo s ćirilicom?" na kojoj su govorili profesori Filološkog fakulteta u Beogradu Miloš Kovačević i Aleksandar Milanović, prof. Jelica Stojanović sa Katedre za srpski jezik i južnoslovenske književnosti u Nikšiću i predsednica Matice srpske u Crnoj Gori, istoričar Siniša Stefanović i Ivan Stratimirović iz Udruženja građana "Kultura ćirilice".
Kovačević i Milanović, članovi Radne grupe za izradu predloga >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za izmenu i dopunu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, skrenuli su pažnju na status ćirilice u Srbiji, odnos prema ćirilici u zemljama bivše Jugoslavije i Evropske unije i osvrnuli se na mnogobrojne komentare onih koji poslednjih meseci se protive merama zaštite ćirilice, smatrajući da za to nema potrebe.
Milanović je, na sinoć održanoj tribini, kao jedan od glavnih argumenata onih koji se protive merama za zaštitu ćirilice, koje su predviđene i nacrtom Strategije razvoja kulture, naveo to da se ona uči u školi.
On smatra da je čak i to upitno jer se svake godine na prijemnom ispitu na Filološkom fakultetu, na kome se test popunjava ćirilicom, pojavi desetak onih koji kažu da ne znaju ćirilicu, te Milanović skreće pažnju na disproporciju zakonske regulative i statusa ćirilice u javnoj upotrebi, gde je potiskuje latinica.
Kovačević je skrenuo pažnju i da se u Evropskoj uniji različito govori o bugarskoj i o srpskoj ćirilici.
"Smatra se da je Srbija dvoazbučna zemlja, a Bugarska jednoazbučna te Bugari nemaju šta da biraju, a mi smo izabrali latinicu i drugačije rečeno - mi hoćemo da ukinemo latinicu. Srbi su bili dvoazbučni narod kada su ćirilica i latinica bile ustavno ravnopravne i u Zagrebu i u Beogradu", objasnio je on.
Kovačević skreće pažnju i da, ako nam drugi određuju šta nam je kultura, onda ćemo postaviti uskoro pitanje gde nam je srpski jezik.
"Hrvatski je postao zvanični jezik Evropske unije, a bez njihove saglasnosti srpski jezik ne može postati jezik Evropske unije", naveo je on.
Kovačević je rekao i da je strancima podjednako nerazumljiv natpis "Čačak" i kada je na latinici i kada je na ćirilici zbog grafema koje oni nemaju u svojoj latinici.
On je ističe i da ne stoji tvrdnja pojedinih izdavača da, ako štampaju svoje knjige na ćirilici, ona će se slabije prodavati u zemljama regiona.
"Napravite jedno delo protiv Hrvata i štampajte ga na ćirilici, pa videti koliko će ga Hrvata pročitati. Štampajte ga samo u Zagrebu i garant će biti 101 prigovor, i videćete da svi Hrvati znaju ćirilicu", smatra on.
Milanović se nadovezao da zvanični podaci pokazuju da je prodaja srpskih knjiga i u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj gotovo beznačajna.
Milanović je pomenuo da je krajem septembra u Sloveniji plaćena kazna od 10.000 evra zbog bilborda na kome je na engleskom pisalo "Welcome to", dok se Srbi, kako kaže, proglašavaju nacionalistima, nacistima i fašistima kada štite svoju ćirilicu.
Stojanović je skrenula pažnju na "potpuno latiničenje Crne Gore".
"U Crnoj Gori po Ustavu ćirilica i latinica su ravnopravne, a u praksi ćirilica je nestala. Da bi se, recimo, dobilo svedočanstvo iz škole na ćirilici, mora da se piše poseban zahtev i onda se nailazi na veliki broj prepreka da mnogi zbog toga odustaju. Ko se u Crnoj Gori opredeli za ćirilicu, snosi sankcije, na ovaj ili onaj način", rekla je ona.
Stojanović je upozorila na jake mehanizme vlasti u Crnoj Gori da se izbriše ćirilica, a Kovačević je primetio da su srpski jezik i ćirilica u Crnoj Gori postali identitetski kriterijum - "ko piše ćirilicom je Srbin, a ko ne piše, nije Srbin".
Stojanović je navela i da dok se u Crnoj Gori "beži od ćirilice", istovremeno u svim udžbenicima stoji "da je Miroslavljevo jevanđelje pisano takozvanim crnogorskim jezikom".
"I Hrvati hoće da prisvajaju srpsko duhovno nasleđe pisano ćirilicom, počev od Miroslavljevog jevanđelja. Hoće i zagovornici takozvanog bosanskog jezika da sve što je na prostoru sadašnje države BiH podvedu pod bosansko, pa im tu ne smeta ćirilica. Hrvatima nije smetalo da proglase hrvatsku ćirilicu, da podignu spomenik ćirilici kod Dubrovnika, a istovremeno je uništavaju", rekla je ona.
Moderator tribine Sanja Milić pomenula je da kada se u Srbiji završi kurs grčkog ili ruskog jezika, koji nemaju latinična pisma, dobija se sertifikat na tom jeziku, a na drugoj strani je napisan na srpskom jeziku, ali latinicom.
"Ako odete na sajt Marija Vargasa Ljose, videćete da su "Prosvetina" izdanja njegovih knjiga na srpskom jeziku štampana osamdesetih godina u Beogradu latinicom, katalogizovana kao izdanja na hrvatskom jeziku", navela je Milić.
Milanović pak navodi da uliva nadu u opstanak ćirilice to što, gde god da je predavao - od Beograda preko Bijeljine i Pala do Doboja, svuda kada je tražio od studenata da mu se potpišu da su bili na predavanju, oni su to činili ćirilicom.
Pogledaj vesti o: Sajam knjiga
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
