Izvor: Politika, 28.Okt.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko ne voli knjigu, ne voli Srbiju
Bio bi red da Ministarstvo kulture Srbije pripremi neke mere pomoći izdavačima, knjižarima, piscima u krizi, pronađe neke bogatune koji bi uložili u kulturu Srbije, ako nema drugih mogućnosti. I jeftini krediti bi bila neka mera, stipendije piscima, spisateljicama... Predlažem, takođe, da se 2010. godina proglasi – godinom knjige u Srbiji
Ubiti knjigu, isto je što i ubiti čoveka, kaže čuveni Milton. Analitičari kulture smatraju da je Gutenbergova galaksija umorna, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je knjiga na umoru, da će je potpuno zameniti civilizacija slike, zavodljiva i demonska TV, i drugi masovni elektronski mediji. Knjiga, taj mali kultni predmet moje generacije, predmet naših želja i naših snova, ona je i danas, temelj pismenosti i građanske kulture svake zemlje, što se u Srbiji često zaboravlja. U njoj je pohranjeno sve što čovek zna o sebi, i ne može se izbrisati jednim klikom na kompjuteru, resetovati i kontrolisati jednim potezom moćnika.
Izdavač Gojko Božović u svom tekstu: „Hvala na pitanju, knjiga nije u krizi" (Kulturni dodatak, „Politika”, 11. jul) započeo je dijalog o jednoj vrućoj temi naše (ne)kulture – o kulturi knjige u Srbiji. Književnost, knjige, izdavači, knjižari, pisci, a naročito spisateljice, top tema su o kojoj valja javno i otvoreno govoriti, bez prefarbavanja stvarnosti i šminkanja mrtvaca. Treba otvoreno reći javnosti, zašto je jedna važna oblast kulture gurnuta na periferiju srpskog društva, gde godinama tavori, i zašto je više od petnaest godina pastorče kulturne politike Srbije!? I ne pada mi napamet da mislim da mi koji radimo u svetu – kulture knjige, nismo suodgovorni za tu poziciju.
Iako ozbiljno uzdrmana krizom, tranzicijom, siromaštvom, knjiga je preživela u Srbiji! I tu se slažem sa Gojkom Božovićem. Knjiga je preživela, pre svega, zahvaljujući privatnoj inicijativi, zahvaljujući privatnim izdavačima, nekim zaljubljenicima u knjige, monasima Gutenbergove galaksije, i to treba otvoreno reći javnosti. Da nije privatnih izdavača, izdavaštvo u Srbiji jedva da bi i postojalo! Država tu, nema, ama baš nikakvih zasluga! Svih ovih godina nije stvorila ni osnovne uslove za normalan rad u ovoj oblasti. Naprotiv, radi se o veoma zapuštenoj i neregulisanoj oblasti kulture, kojom caruju drumski razbojnici, monopoli, protekcija i korupcija, piraterija, nepismenost, ilegalno tržište knjiga, koje je veće i organizovanije od legalnog tržišta. Ružne i musave knjige, koje nikada nisu videle dizajnera ili lektora, knjige katastrofalnih prevoda, čije je objavljivanje zločin prema knjizi i književnosti.
Teško je prihvatiti tezu Gojka Božovića i podelu izdavača na komercijalne izdavače i profesionalne izdavače!? Volela bih, da tu tezu, jednom prilikom, Božović objasni i obrazloži. Naprotiv, nije mi teško da čestitam svim onim izdavačima, knjižarima, piscima, a naročito spisateljicama, koji su u ovim izuzetno teškim vremenima po kulturu Srbije, Srbije u tranziciji, uspeli da promovišu najviše vrednosti i standarde izdavaštva, knjižarstva, književnosti.
Nadam se da nikoga više ne treba ubeđivati u to da je knjiga – nešto više od obične robe! Pošto smo mi svet koji brzo zaboravlja, želim da se podsetimo da je Srbija u Jugoslaviji imala najbolje izdavaštvo i jedino privatno izdavaštvo u regionu. I danas je to, uz sve mane koje imamo, a imamo ih, najbolje izdavaštvo u regionu! I sad neko želi sve to da uništi!? Što je greh, što je kulturocid! Tim pre ako se zna da je ovo jedna od retkih oblasti kulture koja može da se samoizdržava, uz malu pomoć države, što nije beznačajno u ovim tranzicijskim vremenima. To je oblast u kojoj radi, ili dopunjuje svoje budžete, oko pedeset hiljada ljudi u Srbiji! I sad neko želi sve to da izbaci na ulicu (osim svojih miljenika), što je poigravanje sa strateškim kulturnim vrednostima i kulturnom baštinom Srbije.
To je uništavanje našeg tržišta, koje smo godinama stvarali i negovali, i prepuštanje strancima koji žele da preotmu – srpski brod knjige! Desetak izdavačkih kuća iz regiona već je otvorilo svoje filijale u Beogradu!? A nije mi poznato da je i jedna jedina kuća iz Srbije smogla snage i otvorila svoju filijalu u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Podgorici!? Knjige su bile i ostale srpski brend, kulturno bogatstvo Srbije, sa kojim se sad neko olako poigrava. Zato bi bio red da se malo otreznimo, da Ministarstvo kulture Srbije pripremi neke mere pomoći izdavačima, knjižarima, piscima u krizi, pronađe neke bogatune, koji bi uložili u kulturu Srbije, ako nema drugih mogućnosti. I jeftini krediti bi bila neka mera, stipendije piscima, spisateljicama... Predlažem, takođe, da se pokrene inicijativa, da se 2010. godina proglasi – godinom knjige u Srbiji! Zašto ne i pod sloganom – „Ko ne voli knjigu, ne voli Srbiju”!
Za kraj ovog teksta, da se podsetimo na fantastičnu ocenu koju je o knjigama u ovim vremenima dao poznati pesnik i nobelovac Josip Brodski:
„Nijedan krivični zakonik ne predviđa kazne za zločine protiv literature. I najteži među tim zločinima nisu proganjanje autora, cenzorska ograničenja, spaljivanje knjiga i slično. Postoji teži zločin – zanemarivanje knjige!? Za taj zločin čovek plaća celim svojim životom, a kad taj zločin vrši nacija, ona plaća za to svojom istorijom!"
Nataša Marković
[objavljeno: 25/07/2009]
Pogledaj vesti o: Sajam knjiga
