Izvor: NoviMagazin.rs, 02.Nov.2017, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Bora Babić: Osećam se kao Erazmo Roterdamski
Novosadska Akademska knjiga sa 62. Beogradskog sajmu knjiga vratila se ovenčana sa dva priznanja – za izdavača godine i nagradom novinara. Bora Babić, osnivačica i glavna urednica ove ugledne izdavačke kuće, u razgovoru sa Gordanom Nonin objašnjava koliko je dug i težak put dobre knjige i malih izdavača koji i dalje ne podilaze ukusu razmažene publike
Akademska knjiga ne spada u izdavače koji objavljuju knjige da bi zabavljale čitaoce, Akademska knjiga objavljuje knjige >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << koje nas obrazuju, proširuju naša saznanja i podstiču na kritičko promišljanje. Svaka pročitana knjiga menja čoveka. Slogan ove izdavačke kuće “Knjige menjaju svet” odjeknuo je ovogodišnjim sajmom knjiga kada je Akademska knjiga proglašena za izdavača godine, a priznanje uručeno njenoj osnivačici i glavnoj urednici Bori Babić. Primajući nagradu, ona je istakla važnost Sajma knjiga, ali i bila vrlo kritična. “Sajam je mesto na kojem skoro sve knjige postaju vidljive i prisutne, pa čak i važne knjige malih izdavača koje nikada nećete naći u nekoj knjižari velikih lanaca. Ne smemo dozvoliti da Međunarodni sajam knjiga diskriminiše bilo koju izdavačku kuću, izdavačima koji ovih dana učestvuju na Alternativnom sajmu knjiga moramo omogućiti da se vrate pod kupole sajma”, kazala je Bora Babić.
*Koliko je naporno jednom, uslovno rečeno, malom privatnom izdavaču da organizuje sve kako bi se sa izdanjima pojavio na ovoj značajnoj manifestaciji?
Pripreme za Sajam knjiga u slučaju Akademske knjige traju godinu dana, 62. Međunarodni sajam knjiga završio se pre dva dana, u redakciji već danas radimo na novim knjigama koje će biti objavljene do kraja godine, radimo na neobjavljenom rukopisu Simeona Piščevića “Istorija srpskog naroda”, koji je napisan krajem XVIII veka, a knjigu ćemo objaviti u saradnji sa Bibliotekom “Simeon Piščević” u Šidu; narednih dana predajemo štampariji knjigu Bojana Mitrovića “Nastanak moderne istorijske discipline u Srbiji i Bugarskoj”. Naš veliki izdavački poduhvat će uskoro biti knjiga filozofa Nika Bostroma, profesora sa Oksforda “Superinteligencija”, koja govori o budućnosti veštačke inteligencije o kojoj priča ceo svet, ali pripremamo i izabrane radove Mihaila Lomonosova iz korpuskularne filozofije, nove romane Jasmine Reze, Kamela Dauda, Petera Esterhazija i Lasla Vegela “Novosadski dnevnik 1991-2016”. Samo permanentnim radom i izuzetno kvalitetnim, bezvremenim naslovima možemo odoleti zakonima tržišta.
U svom dnevniku sam jednom zapisala kako mi se čini da ličim na Erazma Roterdamskog, koji je pre pet vekova sam svoje knjige transportovao konjskom zapregom na Sajam knjiga u Frankfurtu. Tako je prethodnih dana bilo i u Akademskoj knjizi, cela redakcija je svakog dana putovala od Novog Sada do Beogradskog sajma u “opel corsi”, na auto-putu smo pisali mejlove, pripremali promocije, komunicirali s novinarima. Pošto sav ostvareni profit ulažemo u nove knjige, moramo biti do kraja racionalni kako bismo ostvarili postavljene ciljeve.
*Zar je moguće da se još borite da od Odbora Sajma knjiga dobijete veću površinu štanda koja bi bila u skladu sa brojem i kvalitetom objavljenih naslova?
Teško je dokučiti po kojim kriterijumima sadašnji odbor Sajma deli štandove i određuje njihovu veličinu. Tako nije bilo prethodnih godina. Akademska knjiga je po osnivanju jedno vreme imala štand u prstenu u Areni, a 2011, kada smo postali prepoznatljivi po kvalitetu i kvantitetu objavljenih knjiga, tadašnji odbor nam je dodelio mesto u parteru Arene. Poslednjih godina Odbor favorizuje komercijalne izdavače i podilazi njihovim željama.
Akademska knjiga, ali i neke druge važne izdavačke kuće, ne mogu dobiti prostor koji im pripada u skladu s kvalitetom i brojem objavljenih naslova. Na upravo završenom sajmu velike štandove su dobili izdavači koji to ne zaslužuju. Meni se čini da bi organizatoru ovogodišnjeg sajma knjiga više odgovarao slogan “Ključ je u parama” nego slogan “Ključ je u knjigama”.
*Akademska knjiga je skrenula veliku pažnju na Sajmu knjiga i pre tri godine, kada je francuski književnik Patrik Modijano dobio Nobelovu nagradu za književnost, a vi ste imali već ranije pokrenut projekat objavljivanja nekoliko njegovih romana...
Patrik Modijano je veliki pisac i zato smo želeli da objavimo njegova izabrana dela u deset knjiga, ne znajući da će on dobiti Nobelovu nagradu. To je pisac koji nikada nije podlegao niti podleže ukusu čitalaca. U ovom, za nas veoma značajnom projektu, mnogo nam je pomogla prevoditeljka Mirjana Uaknin, koja obožava Modijana. Dosad je prevela sedam njegovih romana. Upravo je ovih dana Galimar objavio novi roman “Uspavane uspomene”, koji će se na srpskom jeziku pojaviti na sledećem sajmu knjiga i biće osma knjiga u ediciji Izabranih dela Patrika Modijana.
*I ovogodišnja produkcija Akademske knjige je na zavidnom nivou. Više od 40 naslova. Predstavite našim čitaocima prvo kapitalno delo Jirgena Habermasa ”Teorija komunikativnog delovanja” u dva toma. Zanimljiv je podatak da su knjigu prevodila trojica, od kojih dvojica, nažalost, nisu dočekala da vide objavljenu knjigu.
Posebno smo ponosni na objavljivanje kapitalnog dela Jirgena Habermasa “Teorija komunikativnog delovanja” u dva toma. Ideja za prevođenje ove knjige potekla je od Zorana Đinđića početkom devedesetih godina prošlog veka. Zajedno sa još dvojicom prevodilaca, Životom Filipovićem i Miroslavom Milovićem ušao je u avanturu prevođenja ovog kapitalnog dela. Nažalost, prevod je ostao da čeka izdavača sve ove godine, otkucan pisaćom mašinom na pelir papiru.
Zahvaljujući našoj saradnji s nemačkim izdavačem Zurkampom, koji je nosilac autorskih prava, a posebno zahvaljujući našem uredniku Časlavu Koprivici, koji je skoro godinu dana radio na pripremanju prevoda za štampu, ovo delo Jirgena Habermasa ugledalo je svetlost dana. Nažalost, dva prevodioca, Zoran Đinđić i Života Filipović, više nisu među živima.
Delimičnu pomoć za objavljivanje ove knjige dobili smo od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Geteovog instituta, ali ona iznosi manje od jedne trećine ukupnih troškova objavljivanja.
*Primetili smo na Sajmu knjiga da su “Dnevnici” čuvenog reditelja Andreja Tarkovskog bili izuzetno traženi. Da li je to bila najprodavanija knjiga na štandu Akademske knjige?
Na Međunarodnom sajmu knjiga najveće interesovanje čitalačke publike vladalo je za knjigu Andreja Tarkovskog “Martirologijum. Dnevnici 1970-1986”. Tarkovski je jedan od najvećih vizuelnih umetnika čije je delo obeležilo 20. vek, režiser, glumac, filmski kritičar, disident. Čitaoci ga preko ovog dnevnika mogu u potpunosti razotkriti, ući u njegov intimni svet, u njegovu životnu filozofiju, odnos prema religiji, umetnosti i književnosti.
*Prozvali ste i Ministarstvo kulture Srbije da izdvaja simbolična sredstva, a poznato je da je i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na konkursu izdvojio baš mala sredstva za pojedine premijerne naslove, a poneka ponovljena izdanja finansirao značajnim iznosima.
Posebno je primetno da Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada iz godine u godinu smanjuju budžete za objavljivanje knjiga.
Znamo da je knjiga osnovna poluga u kulturi svake zemlje i sve druge oblasti kulture kreću od knjige i dalje se nadograđuju, pa je nedopustivo da državne institucije umanjuju značaj knjige. Nažalost, ove godine je Pokrajinski sekretarijat za kulturu uglavnom podržao objavljivanje ponovljenih izdanja, knjiga koje su ranije objavljivane i koje se nalaze na policama javnih biblioteka. Verovatno je neko želeo tom odlukom da podrži privilegovane izdavače. To nije dobra praksa, a na Konkursu Grada slično je postupila i Komisija Gradske uprave za kulturu.
I priznanje novinara
*Ove godine ste, pored Nagrade za izdavača godine, dobili i tradicionalnu nagradu novinara koji prate Sajam knjiga. Da li vas je i ta nagrada obradovala?
Za mene je nagrada novinara od posebnog značaja i njoj sam se osobito obradovala. Novinari koji rade u redakcijama kulture najbolje znaju šta radimo i prate izdavački program Akademske knjige od njenog osnivanja. Oni su jedina svetla tačka u medijskoj džungli koja je zaposela virtuelni svet naše zemlje. Svi vi koji radite u rubrikama za kulturu utičete da prave vrednosti dođu do izražaja i budu vidljive i da ih drugi prepoznaju.
Tišma i drugi pisci Novog Sada
*Akademska knjiga veliku pažnju posvećuje i domaćim autorima. Istaknimo samo činjenicu da se nekoliko godina nakon odlaska Aleksandra Tišme njegova dela nisu mogla naći u knjižarama. Vi ste jedini reagovali i započeli veliki projekat objavljivanja celokupnih dela ovog najznačajnijeg književnika iz Novog Sada.
Aleksandar Tišma je moja velika ljubav, on je jedan od najvećih srpskih i evropskih pisaca, i sigurno najveći novosadski pisac dvadesetog veka. Posebno sam ponosna na projekat objavljivanja “Celokupnih dela” Aleksandra Tišme jer sam uverena da će Tišmino vreme ponovo doći. Do kraja godine ćemo objaviti 15 tomova iz edicije “Celokupnih dela” Aleksandra Tišme. Urednica ovog značajnog projekta je profesorka dr Gorana Raičević, koja sigurno najbolje zna dela Aleksandra Tišme.
Projekat smo zamislili kao uvod za novo čitanje Aleksandra Tišme jer predgovore za Tišmine knjige pišu naši najbolji književni kritičari, profesori i pisci, a ediciju likovno oblikuje poznati novosadski umetnik Atila Kapitanj.
*Ove godine ste objavili nove romane Lasla Vegela, Radoslava Petkovića i Franje Petrinovića...
Meni je veoma važno da Akademska knjiga objavljuje najbolje savremene novosadske pisce, ove godine smo objavili novi roman Lasla Vegela “Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile”, knjigu eseja Radoslava Petkovića “Kolumbovo jaje”, novi roman Franje Petrinovića “Popravljač ogledala”, ali moram spomenuti i Ota Horvata, Novosađanina koji trenutno živi u Firenci i njegovu prošlogodišnju knjigu priča “Kao Celanovi ljubavnici”.
Svi navedeni novosadski pisci su ponos svakog izdavača bilo gde u svetu da se objave, a za mene oni su iskra nade u kulturi Novog Sada, grada u kojem živim i radim, i zato kao izdavač želim da objavljujem, promovišem i negujem njihova književno-umetnička dela.
Pogledajte intervju ---->>>
Pogledaj vesti o: Sajam knjiga
