Izvor: Politika, 30.Okt.2012, 12:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva lika Alberta Ajnštajna
Poznati naučnik se nije proslavio kao otac, kaže Mišel Zekhajm, autorka knjige o Ajnštajnovoj kćerki Lizerl, koja je objavljena i na srpskom
Na Sajmu knjiga gostovala je i Mišel Zekhajm, autorka knjige „Ajnštajnova kći – potraga za Lizerl”, koju je objavila kuća „Admiral buks” iz Beograda. Lizerlina sudbina, viđena iz njenog ugla, kao svojevrsna nerešena jednačina baca senku na legendu o slavnom naučniku, a iznoseći na videlo Ajnštajnove mane, i oni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čija genijalnost prevazilazi sve granice, postaju nam bliži, napisano je u „Tajmu” povodom ove knjige.
Slikarka iz Njujorka Mišel Zekhajm dogovorila se sa prevodiocem Goranom Skrobonjom da ne otkriva sudbinu Ajnštajnove kćerke, već da ostavi čitaocima da taj ekskluzivitet sami saznaju.
– Čitala sam članak u „Njujork tajmsu” o ljubavnim pismima Alberta Ajnštajna i Mileve Marić, u kojima se pominje i njihova vanbračna ćerka o kojoj se malo toga zna. Pitala sam se kakva bi ona bila i počela da istražujem. Ajnštajn je imao i dvojicu sinova, a njegova supruga se mnogih stvari odricala zarad svog muža. Milevini prijatelji štitili su svoju prijateljicu i čuvali tajnu o njenoj devojčici. Iz njenih pisama koje su dobijali, istrgli bi stranice o Lizerl, kako o tome ne bi ostali pisani tragovi. Išla sam u Nemačku, jer su neke od tamošnjih žena mogle biti Lizerl, istraživala u Mađarskoj i Austriji – kaže Mišel Zekhajm, dodajući da je koristila brojne izvore i literaturu, razgovarala i sa književnicom Vidom Ognjenović, koja je napisala knjigu o Milevi Ajnštajn, potom sa bakom kompozitorke Ivane Stefanović, koja je bila prijateljica sa Milevom. Ima mnogo njenih pisama, a razgovarala je i sa porodicom Dokmanović iz Sremskih Karlovaca, i ostalim svedocima tog vremena.
Ona dodaje da naučnici u Americi ne gledaju blagonaklono na njenu knjigu, s obzirom na to da je otkrila da cenjeni naučnik nije bio baš sjajna osoba.
– Ajnštajn je veliki naučnik ali veoma loš otac. Nije bio blag ni prema unucima, ni prema obema ženama. Knjiga razobličava mit zvani Ajnštajn. Tužna priča za nekog tako uspešnog – kaže autorka knjige.
Prevodilac Goran Skrobonja podseća da je Ajnštajn bio Nemački Jevrejin, dok je Mileva bila Srpkinja iz krajeva pod austrougarskom vlašću.
– Između njihove dve familije postojala je netrpeljivost, Ajnštajnovi su bili protiv te veze, i kasnije braka, dok su Marićevi sumnjičavo gledali na nekog studenta iz belog sveta, ne znajući da će postati najveći genije 20. veka. Međutim, par se nije obazirao na njihove reči – provode kratak period na jezeru Komo, u Italiji, Mileva nakon toga rađa dete u Srbiji, što su oboje krili, budući da je u to doba i sam pomen vanbračnog deteta bio sramotan – kaže Skrobonja, i dodaje da tada nastaje misterija šta se dogodilo sa devojčicom. Tragovi koji su mogli da dovedu do tog odgovora, nestali su u vihoru istorije i rata.
– Mišel Zekhajm tri puta je dolazila u Srbiju tokom devedesetih godina i razgovarala sa ljudima koju su mogli imati nešto od dokumentacije koja bi ukazivala na sudbinu Lizerl. Išla je tragom svake priče, istraživala ima li Ajnštajnova kćerka potomke, da li se neki „mali Ajnštajni” šetaju sada među nama... Bilo je raznih teorija, po jednoj teoriji devojčica je data na usvajanje, posle čega je otišla u manastir, druga teorija kaže da se pedesetih godina 20. veka pojavila glumica Greta Markštajn, koja se Ajnštajnovim kolegama na Oksfordu predstavljala da je njegova kći. Knjiga zapravo otkriva mračni detalj iz života dve porodice, i baca drugačije svetlo na ljudski lik naučnika koji nije hteo da vidi svoju kćerku, iako je u više navrata dolazio kod Marića u Srbiju – kaže Goran Skrobonja.
Drugi nivo knjige, ukazuje naš sagovornik, svedoči o dolasku jedne Amerikanke u Srbiju za vreme sankcija, opterećene raznim predrasudama iz medija, sa koje, sloj po sloj, nestaje osećaj suzdržanosti i straha, i koja u našoj zemlji stiče prijatelje.
– Dirljiv je bio njen susret pre nekoliko dana na promociji knjige u Sremskim Karlovcima gde se srela sa Slavicom Dokmanović, koja je takođe jedan od likova u ovoj knjizi – kaže prevodilac.
Motivišući autorkinu želju za pisanjem ove knjige, Goran Skrobonja naglašava da je Mišel Zekhajm bila aktivna u feminističkom pokretu, da je i sama Jevrejka, uz podsećanje da je, u očima jevrejskog naroda, Ajnštajn džinovska figura i ima poseban status.
M. Sretenović
objavljeno: 30.10.2012.
Pogledaj vesti o: Sajam knjiga, Nju Jork
.jpg)
