Izvor: NoviMagazin.rs, 29.Okt.2014, 19:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitris Sotakis: Osvojimo život koji želimo
“Dolazim na Beogradski sajam knjiga da predstavim svoj roman Bez daha i da se sretnem sa što je više moguće ‘zaljubljenika u knjigu’", kaže za Novi magazingrčki pisac Dimitris Sotakis (1973) koji će od 31. oktobra do 2. novembra biti gost izdavačke kuće Clio.
Sotakis je već bio u Srbiji kao učesnik Međunarodne književne kolonije Čortanovci 2011, gde je upoznao, kako kaže, divne ljude, pisce, izdavače, a stekao i dobre prijatelje.
Dimitris >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Sotakis objavio je osam romana i zbirku kratkih priča. Roman Bez daha (2009) dobio je Atinsku nagradu časopisa Desetina,a na srpski ga je sa grčkog prevela Mina Radulović. Priča o mladiću koji svoj život menja tako što sklapa ugovor sa tajanstvenom firmom i za ogromne sume novca pristaje da mu ona stan do poslednjeg slobodnog centimetra ispuni nameštajem (a da on iz stana ne izlazi!), oživljava atmosferu najboljih dela književnosti apsurda. Roman Bez daha, ironičan i simboličan, tera na razmišljanje...
* Vaš glavni junak simbol je marginalizovanih ljudi kojima kao da samo novac daje nadu. Je li to nedovoljna hrabrost u suočavanju sa životom?
Imam utisak da je ljudskim bićima gotovo nemoguće da se suoče sa životom u svoj njegovoj punoći. Ne znam da li to ima veze sa hrabrošću, možda ima sa neprestanim naporom da dostignu nivo sreće koji sa velike udaljenosti liči na metu do koje, u stvari, nikada neće stići. Ne bih rekao da je moj junak marginalni lik, radije bih ga opisao kao očajnika koji se bori za normalan život ili, bar, normalan kako ga on vidi. I mislim da je – u njegovom slučaju – novac samo sredstvo za slobodu, način da se oslobodi dnevnog košmara, bar do časa kad shvata da je sva ta igra uzaludna. Simbolično, što i jeste suština knjige, junak pokušava da pronađe sebe u maštanju o životu koji nikad neće uspeti da ostvari.
* Krije li se iza firme Novi poredak koji je Džordž Orvel najavio? Čini se mnogo gorim nego što ga je pisac predviđao?
S jedne tačke gledišta da, ono što je Orvel predvideo možda danas u našim životima postaje očigledno u mnogo izraženijem vidu nego što smo ikad mogli da zamislimo. Ali uvek sam, ipak, verovao da ljudi, nezavisno od sredine u kojoj žive, još imaju moć da se distanciraju od ispraznosti i gubitka integriteta koje naše doba često nameće. Lična inicijativa, pa čak i česta namerna samoizolacija, mogu da vode ka nekim putevima duhovnog "mira" koji je potreban da bi se osvojio život kakav želimo.
* Zbog čega smo sve više žrtva i dželat istovremeno?
Načinjeni smo od te građe, građe koja rađa pitanja koja će uvek ostati bez odgovora. Zbog toga smo mi i krivi i nevini, želimo da skrećemo sa "pravog" puta i da se na njega vraćamo ili kao demoni ili kao spasioci. Ne verujem da u našem telu živi samo jedna ličnost, delići smo apstraktne slagalice, čudnog mozaika koji se ne dâ razgraditi.
* Treba li da se suočimo sa apsurdom kako bismo shvatili značaj i značenje slobode?
Ne, ne treba. Svesno sam izabrao da priče stavim u fikcionalni ram, u izmišljeni svet, da bih "kriknuo" svoju istinu, na svoj način. Književnost je za mene bezglasni krik, način da se pobegne od realnosti, da se pobegne od mediokritetstva. Nikada me nisu interesovale stvarne priče koje su samo otisak stvarnosti kakvu gledamo. Pišem o ljudima, o svima nama, neprestano postavljam pitanja o tome kuda idemo kao istinski ljudi, ali pretpostavljam da je, s moralne strane gledano, "obaveza" literature ne da daje odgovore, već da stvori nova pitanja. Lično, nisam shvatio značenje slobode, žudim za slobodom, ali sam daleko od nje jer sam čovek sa hiljadama dilema, fobija i stalnih preispitivanja.
* Kako prepoznati drugu šansu koju nam život daje?
Čini mi se da je ogromna greška procenjivati i razmišljati o životu u matematičkim izrazima i zato mislim da ne treba da verujemo ni u prvu, ni u drugu šansu. Često se trudimo da svoje živote započnemo od skice, želimo svetlu budućnost, nadamo se da će ovo vreme biti naše vreme, pravo vreme da živimo kako želimo, ali naravno to je iluzija jer život ima svoj sopstveni ritam, svoja sopstvena pravila koja treba razviti i nikada se neće pokoriti tim naivnim iščekivanjima. Ako odlučite da zakoračite u život, vi ćete ga živeti bez obzira na to da li ćete iskusiti jad ili beznađe; ako odlučite da ostanete izvan njega, nećete učestvovati u toj ljudskoj – često bolnoj – igri. To je stvar odluke uma, da bude u ili izvan, šansi je bezbroj.
* Imena i glavnog junaka, i vremena, i mesta dešavanja su nepoznati. Slutite li to totalnu dehumanizaciju sveta?
Dok pišem roman moja najveća želja je da budem što dalje od onoga što smatram običnim i stvarnim, da pokušam da naglasim simbolizam i srž priče. Ako stavim prava imena, pravi grad – što sam, uzgred rečeno, ponekada činio – ta se prva namera automatski gubi. Nikad nisam želeo da pišem roman o Grčkoj, iako su mnogi kritičari uočili da je Bez daha delo o grčkoj krizi koju smo iskusili. Možda i jeste, podsvesno, jer živim u Atini i nešto je od stvarnosti uticalo na mene, ali ja ne osećam da pripadam određenom mestu i vremenu i nisam u grču da izrazim svoje vreme, već mnogo planetarniju muku o tome kako da upravljamo svojim životima, kako da se ostvarimo u ovom nepredvidljivom svetu.
* Da li je vreme za novu filozofiju egzistencije i apsurda? Šta bi danas rekli Sartr, Kami, Jonesko i Beket?
Za ovu temu važan je geografski pristup. Ljudska priroda, ako je prihvatimo kao sveukupnost, nije svuda ista čak i ako su ljudi manje-više isti. Mislim da se naše egzistencijalne brige i način na koji iskazujemo svoju svest i političke vrednosti kao Evropljani radikalno razlikuju od nekoga ko, na primer, živi u Aziji. Uzgred, rekao bih da je, za razliku od filozofije, apsurd mnogo racionalnije objašnjen trend. A ova planeta reciklira filozofije odvratnom brzinom, tolikom da nisam siguran da li bi danas novoj filozofiji bilo lako da bude široko prihvaćena. Generalno, kao posmatrač, rekao bih da ljudima ne nedostaju filozofije; mnogo im više nedostaje prava atmosfera u kojoj bi filozofija bila primenjena. A što se pomenutih džentlmena tiče, mislim da bi danas oni bili mnogo više aktivni nego što bi teoretisali, čak i više agresivni nego skeptični.
Pogledaj vesti o: Sajam knjiga
