Izvor: Politika, 27.Okt.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dabogda te vezali i čitali ti bestselere
Od problema definicije koncepta pati i Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji je oduvek bio velika prodavnica, a ne poslovni sajam
57. SAJAM KNJIGA
Poslednji je dan 57. međunarodnog beogradskog sajma knjiga na kojem je zemlja počasni gost bila Mađarska, prvi put se u organizaciji Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije predstavilo trideset izdavača i institucija kulture >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa KiM, obeležene su godišnjice vezane za život i opus Borislava Pekića, Stevana Raičkovića i Radomira Konstantinovića. Na informacionom centru Evropske unije, pored ostalog, predstavljeni su i naši izdavači koji su dobili podršku programa „Kultura 2007- 2013” za prevođenje knjiga. Jedna Poljakinja, slavistkinja Magdalena Koh napisala je knjigu „Kada sazrimo kao kultura”, o srpskim književnicama modernizma, koje je zvanični kanon srpske književosti čitav jedan vek zapostavljao (izdanje „Službenog glasnika”).
Međutim, već prvih dana bilo je uočljivo da je posetilaca na Sajmu knjiga manje. Prema nekim slobodnim procenama čak dvadeset odsto u startu, što nepogrešivo pokazuje da naši ljudi imaju sve manje novca za knjigu i kulturu (iako je i cena pojedinačne ulaznice ostala 250 dinara). Sa jedne strane, naša cenjena pesnikinja Radmila Lazić, koja je ovaj Sajam knjiga proglasila otvorenim, istakla je maćehinjski odnos države prema kulturi, a sa druge- jedna od ključnih tema i na ovom Sajmu bili su bestseleri, vašarski odnos prema knjizi i slično. Poznavaoci prilika u izdavaštvu, uočiće u ove dve pojedinosti fine uzročno-posledične odnose: bestseler se smatra zlom koje uništava srpsku kulturu upravo zbog toga što Srbija uopšte nema jasan koncept kulturne politike koji bi knjigu smestio u samo središte, ne kao robu, već kao kulturnu vrednost prvoga reda, u koju se ulaže znanje i novac. Samo kulture koje nemaju jasne definicije kulturne politike osećaju krajnju ugroženost bestselerom, koji je inače svuda u svetu dominantan.
Od problema definicije koncepta pati i Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji je oduvek bio velika prodavnica (gde se knjiga, dakle, prevashodno tretira kao roba), a ne poslovni sajam, kakav je na primer onaj u Frankfurtu. Kako onda zabraniti nekom izdavaču, koji pošteno plati za bilbord o nekom bestseleru, da reklamira svoj proizvod? On zatim može iz rukava da izvuče jasnu definiciju masovnosti našeg sajma (čemu se neki stranci iskreno dive), i da objasni diktat tržišta. Čik neka se pojavi bilbord sa nekim važnim nacionalnim projektom na kojem je godinama radio tim stručnjaka, kao što je na primer Srpska enciklopedija, niko ne sprečava nadležne institucije kulture i obrazovanja to da urade. Zato će i dalje neodlučnim srpskim intelektualcima koji pate od problema definicija koncepta, i dalje najveća kletva biti „dabogda te vezali za stolicu i čitali ti bestselere”.
Isto je i sa pričama koje su uoči otvaranja dočekale mađarske pisce kao počasne goste. Kako se moglo čuti, došli su nam pisci manje važni od onih „najvećih”, koji se ne slažu sa Orbanom i zbog toga ne žele da podrže nijedan nacionalni projekat. Međutim, ista situacija može da se posmatra i kao unutrašnja stvar i princip složnih mađarskih pisaca, a ne samo „podmetanje” ambasade. Zbog toga su nam, kažu, došli šahisti, igrači filklora...To je, mora se priznati, utešnija formulacija od one da je naša kultura toliko mala da je i inače zaobilaze velika imena. Zašto velika imena Holivuda ne dolaze na Fest? Zašto niko nije urlao na sav glas kada je počasni gost Beogradskog sajma knjiga bila Amerika, a nisu došli Filip Rot ili Pol Oster? Jedino što preostaje jeste da moramo da shvatimo da je srpska kultura mala, ne zbog svojih stvaralaca ili jezika, već zbog toga što je niko ne shvata ozbiljno. U suprotnom, kontinuirani napori i ulaganja u knjigu, prevođenje i promocija naše literature u svetu ne bi strahovali od toga da će ih zaseniti bestseleri, a bili bismo prisutniji i u tom velikom svetu bez kojeg ne možemo.
Marina Vulićević
objavljeno: 28.10.2012.
Pogledaj vesti o: Sajam knjiga
