Izvor: Politika, 07.Dec.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Davičo prepisao Čezara Paveza
„Resavski venac”, koji je priredio Miloje Dončić, dvoglava knjiga-bomba, kako je naziva Dušan Stojković, sadrži dve antologije: na levoj strani su izvorne pesme, na desnoj – plagijati
Knjiga o kojoj se na nedavno završenom Sajmu knjiga najviše pričalo, svakako je „Resavski venac” (Plagijati jugoslovenskih pesnika), koju je priredio Miloje Dončić. Tiraž od 3.000 primeraka rasprodat je za samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekoliko dana. Knjigu je objavila Agencija za izdavačku delatnost „Lestve” iz Kosovske Mitrovice. Poezija Miloja Dončića (1963), autora desetak zbirki pesama, prevedena je na francuski, bugarski i španski jezik. Dončić je dobitnik više domaćih i međunarodnih nagrada.
Ova dvoglava knjiga-bomba, kako je naziva Dušan Stojković, sadrži dve antologije: na levoj strani su izvorne pesme, na desnoj – plagijati. Veliki rimski satirični pesnik Marcijal, objašnjava Stojković, prvi je upotrebio reč plagijat. Đirolamo Vida, italijanski renesansni teoretičar književnosti, ironično savetuje plagijatore da pažljivo „prepisuju grabež”. Pjer Bajar veli: „Plagijat je star koliko i književnost”. Harold Blum, u svojoj „Antitetičkoj kritici”, govori o pesničkom uticaju, prekrstivši ga u pesnički prekršaj, tvrdeći kako se veliki pesnici „uporno, i do smrti, bore sa svojim snažnim prethodnicima”. Oni, pritom, namerno, pogrešno čitaju svoje prethodnike. Blum misli kao i Gete, kojeg citira: „Zar pesnik nema pravo na sva dostignuća svojih prethodnika? Zašto bi se ustezao da ubere cveće na koje naiđe? Samo prisvajanjem tuđeg blaga ostvarujemo nešto veliko”. Citira i Šelija koji kaže da svi (veliki) pesnici pišu jednu jedinu veliku pesmu. No, zaključuje Stojković, jedno je uticaj, antičko takmičenje sa pesničkim prethodnicima, tematsko ugledanje, a nešto sasvim drugo – prepisivanje, red po red.
Knjiga „Resavski venac”, objašnjava Miloje Dončić, nastala je zahvaljujući nesebičnoj pomoći nekoliko značajnih profesora i njihovih asistenata sa četiri srpska univerziteta, bivših i sadašnjih profesora Filozofskog fakulteta u Sarajevu, profesora Filozofskog fakulteta u Podgorici, penzionisanih profesora katedri za svetske književnosti u Zagrebu, Ljubljani i Skoplju, kao i književnih kritičara iz mnogih gradova. Detaljno je obrađeno 248 prevoda zbirki pesama, 982 broja književnih časopisa, 118 antologija, 151 zbornik radova, 1.263 nedeljnika, dnevnih novina i listova, skripata i biltena, što ukupno iznosi – 9.588 pesama. Korišćena je građa 74 prevodioca, sa 27 svetskih jezika, i obrađen materijal iz 17 zemalja, sa 13 jezika. Od 496 plagijata, priređivač je izabrao 31 pesmu, gde je reč, kako tvrdi, o teškim plagijatima, gotovo doslovnim prepisima.
Prvi tom antologije „Resavski venac”, obuhvata pesnike sa prostora bivše Jugoslavije. Pesnici, rođeni između 1900. i 1939. godine, svrstani su po hronološkom redu, od Vjekoslava Majera do Rahmana Dedaja. U drugom tomu, koji će se pojaviti naredne godine, biće obuhvaćeni pesnici rođeni od 1940. do 1980. godine. Drugi tom, kaže Dončić, biće znatno obimniji, jer je „broj modernih resavaca znatno veći”. Priređivač ukazuje i na svoje hrabre prethodnike – Anicu Savić Rebac, Nikolu Šopa i Petra Džadžića – koji su, takođe, u svoje vreme, ukazivali na „prepisivače”.
Sa nekoliko, karakterističnih primera, ilustrovaćemo Dončićeve tvrdnje. Pesma Artura Remboa (1851–1891), zove se „Brod u noći”, a pesma Dobriše Cesarića (1902–1980), nosi naslov „Lađa u noći”. Remboova pesma počinje stihovima: „Talas za talasom ka obali valja / Brod što krenu niz paklenu reku”, a Cesarićeva: „Talas za talasom obali šalje / Lađa što krenu niz maglenu rijeku”. Čuveni Federiko Garsija Lorka (1899–1936), autor je „Pesme konjanika”, koja počinje stihovima: „Kordoba / Daleka i sama / Crna kobila, veliki mesec”. Hamid Dizdar (1907–1967), kao svoju potpisuje „Pjesmu kamilara”, koja počinje stihovima: „Meka, sama i daleka / Crna kamila, pun Mjesec”... Samo je Kordobu zamenila Meka. U pesmi „Plač kamena”, Antonio Mačado (1875–1939), kaže: „Vratite me u stene, u klance, u rečna korita”, a Jure Kaštelan (1919–1990), u pesmi „Jadikovka kamena” veli: „Vratite me u gromade, u klisure, u spletove gorja”.
Sara de Ibanjes (1910–1971), ima pesmu „Pelerina” („Tvoje ruke nitko na njoj ne vidi / Kad ulicom prođem”), a naša Mira Alečković potpisuje pesmu „Haljina” („Niko ne vidi na njoj tvoje ruke / kada prolazim ulicom”). Nazmi Hikmet (1902–1964), pesmu „Oktobar”, počinje stihovima: „Ležim u noći oktobra, što umirući pjeva”, a Aco Šopov (1923–1982), pesmu „Avgust”, počinje stihovima: „Ležim pod stablom noći, u avgustu što umire i peva.” Emil Bojson (1900–1972), autor je pesme „Robot” („Žao mi je robota, što rob nikad biti neće / Svojom greškom”), dok Gane Todorovski (1929–2010), u „Pesmi o robotu”, peva: „Žalim robota što neće postati rob / krivicom svojom.”
Velika je sličnost, najblaže rečeno, i između pesme Paula Celana (1920– 1970), pod naslovom „Sjaj zenica tvojih” i pesme Vaska Pope (1922–1991), s naslovom „Očiju tvojih da nije.” Celanova pesma počinje stihovima: „Ispod srebrnih obrva / Zenica tvojih da nije/ Da li bi bilo neba/ U našoj slepoj sobi”, a Popina: „Očiju tvojih da nije/ Ne bi bilo neba/ U našem malom stanu.” S dve pesme zastupljen je jedino Oskar Davičo (1909–1989). Priređivač nalazi sličnost između pesme „Jeza” Anrija de Renjijea (1864 – 1936) i Davičove pesme „Strah”. Prva počinje stihom: „U matematici krvi nož jeze trese se i ključa”, a druga: „Nož jeze strmo se trese u živim mogilama.” Neverovatna je sličnost i između pesme Čezara Paveza (1908 – 1950), pod naslovom „Moja Sicilija”: „Sicilijo među zvonima, među stadima / Sicilijo među pastirima po brdima / Sicilijo zasjedo među osvetama / Sicilijo frulo među narodima” i čuvene Davičove pesme „Srbija”: „Oj Srbijo među ljudima na njivama / Oj Srbijo, među pesmama, među stadima / Oj Srbijo, pesmo među narodima.”
Najdrastičniji primer „resavske škole”, svakako je pesma Jevrema Brkovića (1933), pod naslovom „Sve se desilo prije rođenja”, koja je doslovni prepis pesme Dušana Vasiljeva (1900–1924), s naslovom: „Pismo Anici”. Brković je „svoju” pesmu samo ijekavizirao. Ništa drugo nije menjao.
Zoran Radisavljević
objavljeno: 08.12.2014.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
