Izvor: Blic, 14.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žrtve bezbedne, ali bez hrane
PRIJEDOR - Snježana Lazić iz Gornjeg Jelovca, dugogodišnja žrtva porodičnog nasilja i majka četvoro dece, kaže da je tokom petomesečnog boravka u prijedorskoj Sigurnoj kući sa decom bila sigurna, ali gladna. Njen otac Milan Lazić odlučio je da pod svoj krov primi kćerku sa maloletnom decom, od kojih najmlađe ima dve, a najstarije šest godina, mada nema uslova, a ovih dana joj sprema i useljenje u novu kuću.
„Iznajmila sam kuću i sklopila ugovor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na tri meseca, međutim kuća je prazna i u njoj nema nikakvog nameštaja. Sutra bismo se mogli useliti u nju, ali nemamo na šta sesti, a kamoli leći”, rekla je Snježana, koja je sedam godina „živela u paklu sa nevenčanim suprugom”, koji ju je psihički i fizički maltretirao.
„Na decu je neprestano galamio i morali smo otići od njega. Zna gde se sad nalazimo, ali ne pojavljuje se kod nas i bolje je tako. Sada smo mirni”, kaže Snježana u ispovesti „EuroBlicu”.
„U novembru kad smo došli u kuću bilo je hrane i mogli smo preživeti, već nakon mesec i po dana nije bilo ništa. Da nije bilo mojih roditelja, ne znam kako bismo preživeli”, dodaje Snježana, koja kaže da je generalni sekretar Fondacije Sigurna kuća Milka Lončar nakon pet i po meseci rekla da napusti kuću, jer nema više novaca da ih izdržava.
Sigurna kuća u Prijedoru trenutno nema stanovnika, a prema rečima generalnog sekretara Fondacije Milke Lončar, finansijska situacija je dramatična.
„Prošle godine budžetom RS za tri sigurne kuće u Srpskoj je planirano 300.000 KM. Od toga je u Prijedor stiglo krajem maja prošle godine 21.600 KM, a drugi deo u avgustu prošle godine, što je samo pokrilo troškove kuće, a bukvalno je sav novac bio već unapred potrošen, jer su troškovi za održavanje ogromni”, rekla je ona, naglašavajući da je ove godine zakonom predviđeno da opštine planiraju u budžetu 30 odsto troškova za smeštaj osoba koje traže utočište u Sigurnoj kući. Prema njenim rečima, stručno osoblje je poslednju, avgustovsku, platu dobilo u oktobru, a od tada - ni marke.
„Izdaci za održavanje Sigurne kuće su ogromni, a Fondacija je uputila zahtev opštini na osnovu raspisanog poziva za finansiranje nevladinih organizacija da se odobri godišnja suma od 10.000 KM na ime održavanja kancelarije Fondacije i SOS telefona. Preostalih 7.000 KM smo tražili za nabavku dva plastenika u kojima bismo uzgajali cveće i povrće, nabavku semena i potrebnog alata, za nabavku svinja i pilića da bismo imali vlastitu hranu za Sigurnu kuću i veliki procenat samoodrživosti, međutim niko nije bio voljan da nam pomogne”, rekla je ona Lončareva i zaključila da Sigurna kuća ne može da opstane bez ozbiljnije materijalne podrške.
S druge strane, u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS kažu da je problem Sigurne kuće stvar Fondacije koja je osnovala. „Vlada RS svake godine obezbedi novac za sufinansiranje sigurnih kuća i to na adrese upućuje kroz centre za socijalni rad. S obzirom na to da ne postoji zakonski osnov za pomoć nevladinim organizacijama, ovde se naša nadležnost završava. Ovih dana ta vrsta pomoći stići će na adrese kuća u kojima su smeštene žrtve nasilja, ali to sigurno neće biti dovoljno za rešavanje problema”, kaže pomoćnik ministra za socijalnu zaštitu Ljubo Lepir, upozoravajući da će, ako ovih dana bude još sličnih žalbi, u prijedorsku Sigurnu kuću poslati inspekciju koja bi, u skladu sa odredbama, mogla i da je zatvori.
Baka i deda donosili hranu
„Slučaj porodice Lazić je bio jako težak, majka ima četvoro dece, nepismena je, treba deci svaki dan kupovati pelene, hranu" Ostavili smo ih u kući duže od tri meseca jer ih nismo mogli ostaviti na ulici. Kako ćete usred zime izbaciti na ulicu majku sa četvoro maloletne dece? Njeni roditelji su donosili hranu, međutim trebalo je jedno dete voditi u školu, obezbediti mu školovanje i sijaset drugih stvari obezbediti preostaloj deci, što više nije moglo na račun kuće”, rekla je Lončareva.
.jpg)
