Izvor: Blic, 18.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabrana moguća tek ako sud utvrdi krivicu
BANJALUKA - Investiciono-razvojna banka RS (IRBRS) je nakon pisanja medija predložila Vladi RS da ukine zabranu za dodelu kredita iz fondova IRB za devet osoba protiv kojih se vodi sudski postupak zbog navodno nameštenih licitacija.
„Uprava IRBRS je prošli petak donela odluku da se ukida lista sa imenima devet ljudi. U našem predlogu, koji smo poslali Vladi, za pravila plasmana kredita ne postoji ograničenje za traženje kredita, kao u trenutno važećem pravilu”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rečeno nam je IRBRS. Oni navode da je IRBRS striktno poštovala važeća pravila o plasmanu kredita, ali da je „upletena u problem zbog različitih stavova o nadležnosti Komisije za reviziju privatizacije i spiska preduzeća i građana koji je dostavila Komisija”.
„Pošto su dileme, nastale dopisom Komisije i Specijalnog tužilaštva, ostale nerazjašnjene, IRBRS je predložila Vladi da to ograničenje ne bude u novom pravilu o plasmanu”, obrazložili su u IRBRS.
Podsećamo, IRBRS je na osnovu zahteva Komisije za reviziju privatizacije RS ranije prosledila svim bankama i mikrokreditnim organizacijama da devet optuženih za nameštanje licitacija ne mogu dobiti kredite iz fondova IRBRS. Prethodno nisu mogla ni 72 preduzeća za koje Komisija za reviziju privatizacije utvrdila da su sumnjivo privatizovana, ali je Komisija promenila stav, „jer Specijalno tužilaštvo nije procesuiralo nikog ko je kupio taj kapital, ali i zbog toga što su vlasnici tih firmi u međuvremenu promenjeni”. Nakon toga je predsednik Komisija za reviziju privatizacije RS Borislav Bojić postao direktor Urbanističkog zavoda RS za koji je ranije izrazio osnov sumnje da nije privatizovan u skladu sa zakonom.
„To uopšte nije nemoralno i nema sukoba interesa. Vlasnik Urbanističkog zavoda je promenjen i kakve to veze ima sa mnom”, rekao nam je ranije Bijelić.
U IRBRS su nam rekli da eventualni zahtevi 72 preduzeća, koja su bila na staroj listi Komisije, za dodelu kredita neće biti razmatrani do završetka procedure za donošenje novih pravila o plasmanu.
Predsednik Komisije za reviziju privatizacije Borislav Bijelić sada kaže da je odluka o ukidanju zabrane za pozajmice iz IRBRS logična. „Odluka ima smisla jer se može desiti da neko od optuženih za nameštanje licitacija ne bude osuđen”, obrazložio je Bijelić. On, ipak, smatra da odluka o zabrani dodele kredita nije bio ishitren potez Vlade RS „jer je ona imala nameru da novac od privatizacije ne dospe u ruke onih kojih su učestvovali u nezakonitim privatizacijama”.
Međutim, i posle skoro tri godine od formiranja Komisije za reviziju privatizacije državnog kapitala ne zna se da li je neko na nezakonit način i po izuzetno niskim cenama kupovao državne firme. Komisija je u 72 revidiranih ugovora o privatizaciji utvrdila da je na sumnjiv način kupljen državni kapital, te je imenovala odgovorne i izveštaje prosledila Specijalnom tužilaštvu RS.
Rad Specijalnog tužilaštva RS na „kriminalnim privatizacijama” rezultirao je hapšenjem i dizanjem optužnice protiv devet bivših i aktuelnih radnika Direkcija za privatizaciju i bivših članova komisija za licitacije. To su aktuelni zamenik direktora Direkcije za privatizaciju RS Milan Kovačić, Mirjana Šinik, Zdenka Dmitrović, Vera Tešnjak, Slobodanka Gvozden, Slobodanka Milašinović, Jasna Marinković i Dragan Ivanović. Suđenje je počelo nedavno pred Okružnim sudom u Banjaluci.
Iz Specijalnog tužilaštva RS juče nismo dobili informaciju, ali je glavni specijalni tužilac Miodrag Bajić nedavno izjavio da nije obustavljena istraga ni za jednu osobu koja se dovodi u vezu sa prodajom državnog kapitala.
Svetlana Cenić: Priznali su grešku
Ekonomista Svetlana Cenić pozdravlja odluku IRB „kojom su priznali grešku”. „To se zove saradnja između nevladinog sektora, novinara i vlasti. Ako javnost prepozna i ukaže greške vlastima, logično je da to bude i ispravljeno”, navodi Cenićeva i dodaje da sankcije treba određivati posle pravosnažnih presuda.
Ona ponovo pita da li će tužioci istražiti one koje su navodno kupili kapital države nezakonito i protiv njih podići optužnice ili će cela priča o reketašima biti završena sa radnicima Direkcije za privatizaciju. „Zanimljivo je i što je predsednik Komisije za reviziju privatizacije postao direktor Urbanističkog zavoda za koji je ustanovio da je privatizovan pod sumnjivim okolnostima”, podseća ona.
