Izvor: Blic, 11.Nov.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužilaštvo ne može da proverava tajkune
Tužiocima bi bilo lakše da osumnjičeni dokazuje zakonitost stečene imovine, a ne da taj teret bude na tužilaštvima kao što to predviđa nacrt zakona, ocenjuje u intervjuu „EuroBlicu" glavni republički tužilac Amor Bukić.
On upozorava da postoji očigledan problem, jer je očigledno da mnogi imaju skupocene automobile i nekretnine, a da je pitanje da li uopšte rade i plaćaju poreze. „Pri tom, niko se ne pita odakle im to. Tužioci ne mogu da otvore >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << istragu protiv nekoga zato što vozi automobili od 200.000 KM ili ima vilu od milion KM", objašnjava Bukić. Predviđeni zakon o oduzimanju nezakonito stečene imovine, kaže, ima prednost u odnosu na sadašnje rešenje u kojem su tužioci optuživali i predlagali oduzimanje imovine u višemilionskim iznosima. „Sudovi su donosili presude za oduzimanje imovine. Ali, u izvršnom postupku se utvrđivalo da osuđeni nemaju ništa, jer su u međuvremenu prodavali imovinu, podizali novac sa računa i u trenutku izricanja presude su bili siromašni ljudi", navodi Bukić. On ističe da nacrt zakona omogućava da se pre pokretanja krivičnog postupka vodi i finansijska istraga u kojoj se može blokirati imovina do izricanja presude. Ali, celi teret na dokazivanju porekla imovine je na tužiocima kojima će to biti dodatna obaveza.
Da li u RS treba, u formi predloga zakona, promeniti tu odredbu i da osumnjičeni dokazuju kako su stekli imovinu, kao što je praksa u EU?
- Verujem da je predlagač zakona imao razlog zašto se opredelio za ovu varijantu, tako da ovo pitanje treba postaviti predlagaču.
Kažu da su to predvideli zbog ljudskih prava i sloboda.
- Danas svi vode računa o ljudskim pravima i slobodama i o onima koji su osumnjičeni da su počinili najteža krivična dela. Ali niko ne vodi računa o oštećenima, žrtvama zločina i o građanima koji osećaju posledice nečijih nečasnih i kriminalnih radnji.
Kako je biti na čelu Republičkog tužilaštva u zemlji koja je po mnogim izveštajima među najkorumpiranijim?
- Nezahvalno. Živimo u zemlji koja je još u tranziciji, još nije dovoljno pravno uređena i gde postoji navika da je bolje zakon nepoštovati. Mi, čiji posao jeste borba protiv svih oblika kriminala, suočavamo se sa brojnim problemima da to uspešno uradimo. Bez obzira na sav naš trud, brojne istrage, između ostalog i na osnovu revizija, i optužnice, nisam zadovoljan rezultatima jer su sudovi u velikom broju slučajeva doneli oslobađajuće presude ili osuđujuće sa uslovnim osudama ili novčanim kaznama. To nije pozitivno sa aspekta specijalne i generalne prevencije korupcije.
Jesu li i sudovi prepreka za borbu protiv korupcije?
- Ne bih rekao direktno i generalno za sve da su prepreka, ali svojim stavovima u jednom broju presuda jesu. Ako su takvi stavovi standard, onda mi nećemo uspeti da dokažemo nijedan ozbiljniji slučaj zloupotrebe službenog položaja, a onda možemo doći do zaključka da nema korupcije. Ne tvrdim da se svaka optužnica mora završiti osuđujućom presudom. Ali, nemamo ništa od priče o borbi protiv korupcije, brojnih istraga i optužnica, ako je rezultat oslobađajuća presuda ili blaga kazna. To je uzaludan posao, a loptica se najčešće vraća nama. Sudovi moraju da preispitaju neke svoje stavove kada je reč o koruptivnim krivičnim delima.
Kako sudovi obrazlažu takve presude?
- Uz dužno poštovanje i uvažavanje činjenice da sudovi jesu krajnji autoritet koji treba da utvrdi da li je neko kriv ili ne, sudovi imaju veoma visoke standarde koje traže od tužilaca kod dokazivanja krivičnih dela iz kojih proističe korupcija. Osim materijalnih dokaza, sudovi traže i da tužilac dokaže da je počinilac sa namerom zaključio štetan ugovor. Kada dokažemo da je optuženi zloupotrebom službenog položaja zaključio štetan ugovor, sudovi donose oslobađajuće presude sa obrazloženjem da nismo dokazali njegovu nameru, iako iz svih dokaza i drugih okolnosti to proizilazi. Dolazimo da zaključka da ne znamo više kako da to dokazujemo, pa u šali kažemo da je izgleda potrebno da skeniramo mozak optuženog kako bi se sud uverio u njegovu nameru da je sebi ili drugom pribavio korist.
Poželjna promena tužioca
Istekao vam je mandat glavnog tužioca. Zašto niste ponovo konkurisali?
- Prethodnih šest godina je bilo vrlo teško za sve nas koji smo nosili teret odgovornosti provođenja reformi, posebno u tužilaštvima, koja su doživela velike promene kako u organizacionom, tako i u pogledu samog načina rada. Kad tome dodate da je ovaj period bio opterećen visokim i značajnim kriminalom, složenim političkim odnosima, kao i drugim procesima karakterističnim za zemlje u tranziciji, onda se neminovno trošite i gubite energiju. Pored ovoga, moj lični stav je da je dobro da dođe do promene na ovoj funkciji kako zbog javnosti, tako i zbog politike, kao i zbog profesionalne zajednice.
