Izvor: Blic, 14.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strategija razvoja RS liči na veselu svesku
BANJALUKA - Vlast RS nema perspektivan i dugoročan plan investicija, kao što to uporno tvrdi. Sve se svodi na uobičajeni spisak želja o putevima, avionima, milijardama... Od toga smo videli samo velelepni kompleks Vlade, ocenjuje u intervjuu „EuroBlicu" ekonomski analitičar Svetlana Cenić, bivša ministarka finansija RS.
Ona tvrdi da je vladina „strategija razvoja konfuzna, kontradiktorna i neizbalansirana vesela sveska".
„Kao da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << neko radio po sistemu 'kopiraj-zalepi’, pa preslikavao celine koje su se njemu ili njoj svidele iz nekih drugih dokumenata. Nije važno što ne ide jedno s drugim ili se kosi jedno s drugim, ali lepo zvuči, pogotovo ako nije u postocima ili procentima, već u procentnim poenima", smatra Cenićeva.
nDa li je revizija privatizacije opravdala obećanja aktuelne vlade?
- Ma, ni blizu! Najavljena kao da je u pitanju Eliot Nes i Nesalomivi, a pokazala se kao AGG - administrativna grupa građana koja čeprka nešto oko papira, ali ne i oko stvarnog kriminala. Pohapsiše nedužne žene, a pravi tipovi ostaše kojekuda s parama. Za te tipove od te AGG dobijete odgovor u smislu „ako je bilo, onda možda treba sagledati u svetlu onoga što nije bilo, a jeste moguće..."
-Kako ocenjujete privatizaciju strateških firmi u RS?
- Pare od Rusa još čekamo. U međuvremenu, Vlada plaća sve što treba i što ne treba diljem planete. Ne mogu da dočekam da vidim reakciju javnosti kada se konačno sazna i ko zaista stoji iza te firme koja je kupac naftne industrije. Počeli su već i aneksi, pa tako nije više pruga koju treba da gradi kupac, već je produktovod, mnogo jeftinija varijanta i varijanta koja već postoji od Rafinerije do Modriče. Čekamo sledeći aneks, a u međuvremenu se broj deonica manjinskih akcionara smanjio za jednu trećinu, pa su novi direktori morali da potpišu spisak dugova za koje Vlada ide okolo i plaća, a da nigde nije prikazana struktura i odgovor na pitanje zašto i kako. O Gacku i Ugljeviku nemam dovoljno jake rečenice da iskažem mišljenje. Najgore kršenje vladavine prava u oblasti privatne imovine, na prvom mestu. Danas imaš akcije, sutra nemaš. Zatim, neviđena demonstracija sile: danas akcionarsko društvo, sutra društvo sa ograničenom odgovornošću. Totalno netransparentna procedura i bahatost prema građanima u smislu odnosa prema nečemu što je njihova imovina. Gde su ekonomske studije? Gde su elaborati o uticaju na životnu sredinu? Ovo je privatizacija energetskog sektora, pa pitam gde su oni mitingaši sada da se izjasne protiv te privatizacije. Koliko košta ćutanje? Gde je testiranje tržišta u smislu, bar javnog poziva da se vidi kakav je interes i koliko je ko spreman da da, ako je već neophodna investicija ili neko partnerstvo?
-Zaslužuje li javnost da zna odredbe ovih ugovora koji su sklopljeni na osnovu direktnih pogodbi i da li posledice takvih ugovora mogu biti štetne?
- Ne samo da zaslužuje, već je to ustavna obaveza Vlade! Da podsetim, Vlada je dužna da upravlja imovinom na najbolji način, a ne da se ponaša kao da su joj građani poklanjanjem poverenja na izborima poklonili i imovinu da nosi kući i radi od nje šta hoće. Štete su užasne! Berza je pala bar dva puta veću cifru od one koja se gromoglasno najavljuje kao buduća investicija. Izgubljeno je poverenje, a o srozanom ugledu da ne govorim. Ovako nešto se ne viđa često. Moguće je samo u zemljama sa ovoliko izraženim podaničkim mentalitetom i upravljačima koji misle da su i ljudi njihovo vlasništvo.
-Da ste vi ministar finansija u Vladi koja je odlučila da preuzme zgradu „Telekoma Srpske", da li biste sklopili ugovor po sistemu ključ u ruke i bez primene Zakona o javnim nabavkama?
- Prvo, da sam ja ministar i da ovako i ovo radim, ta ista koalicija koja sebe oduvek naziva demokratama, borcima za socijalnu pravdu i svetskim ljudima, spalila bi me na lomači, metaforički rečeno. Da napomenem da je zgrada „Telekoma" od 17 spratova po ugovoru koštala 34 miliona. To je podrazumevalo sve, osim računara i nameštaja. Dva takva nebodera, plus nameštaj i računari, koštala bi najviše 100 miliona, pa taman da Bil Gejts dođe lično da pusti računare u rad. Da sam, a hvala Bogu nisam, u poziciji da odlučujem, NSRS bih pitala pre celog procesa da mi potvrdi koliko mogu da budem dobar domaćin, a ne posle da sve aminuje. Angažovala bih domaće proizvođače nameštaja, javnim pozivom ili tenderom. Ne bi mi palo na pamet da zadužujem RS mimo zakonske procedure, kao ni fontane od 13,5 miliona KM kada se za te pare može napraviti još jedna zgrada.
-Postoji li mogućnost da se sazna da li je novac za administrativni centar racionalno utrošen?
- Golim okom se vidi da je neracionalno utrošen! Ovde ništa doveka nije ostalo tajna, pa će se tako i o tome ponovo vrlo brzo pričati. Do tada, a posle ovog intervjua, meni ostaje još jedan krug etiketa kako sam protivnik Republike Srpske, srpskog naroda i vizionarstva. Dobro će biti ako se samo na tome završi.
Za štetu u Rafineriji svi su odgovorni
Ko je, po vašem mišljenju, odgovoran za sklapanje štetnih ugovora između Rafinerije i dobavljača, pre svega sa „Vitolom"?
- Ono što zaborave direktori, koje vlastodršci postave na ta mesta, jeste činjenica da su pred sudom odgovorni oni, a ne ti moćnici koji im naređenja i postavljenja izdaju telefonom ili uz kafu i piće. I ovoga puta će stradati takvi, a nalogodavci će se sakriti iza uobičajene retorike kako je sve to bio politički montirani proces, kako pojma nisu imali... Odgovorni su i oni
koji su potpisivali i oni koji su naređivali, ali i oni koji su okretali glavu na drugu stranu kako bi sačuvali one mrvice sa trpeze moći.
