Izvor: Blic, 28.Jul.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polovina mladih ne radi
BANJALUKA - Iako je u BiH nezaposleno 45 odsto mladih, vlasti na svim nivoima još nemaju jasnu strategiju zapošljavanja osoba između 18 i 30 godina, niti nešto rade da reše taj problem. Po preduzetnosti mladih, BiH je među zadnjima u Evropi, podaci su Omladinske informativne agencije BiH.
Nezaposlenost je, tvrde, jedan od ključnih razloga zbog kojeg je 100.000 mladih napustilo BiH posle Dejtona, dok 77 odsto to želi da učini.
"Najveći problem jeste >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << to što ne postoji odgovarajuća koordinacija nadležnih institucija, a nema ni zajedničkog angažmana u ovoj oblasti. Novac postoji, ali nije adekvatno raspoređen", kaže izvršni direktor OIA Jan Zlatan Kulenović.
Prema podacima Agencije, oko 55 odsto mladih nezainteresovano je za pokretanje biznisa, a oko 30 odsto je obeshrabreno zbog manjka početnog kapitala, prevelike birokratije, korupcije...
"Problem je i u obrazovnom sistemu koji ne prati trendove na tržištu rada i proizvodi nepotrebne i neupotrebljive kadrove", rekao je Kulenović.
U Vladi RS priznaju da je nezaposlenost ključni problem u RS, ali da su na rešavanju ovog problema učinjeni znatni pomaci.
"Broj zaposlenih u ovoj godini povećan je za 60 odsto, a među njima je mnogo mladih. Programom volontiranja Vlada RS je angažovala 1.500 mladih stručnjaka, a zaposleno je i 600 visokoobrazovanih pripravnika", kaže načelnik Odeljenja za rad i zapošljavanje u resornom ministarstvu Borislav Radić, napominjući da će u sledećoj godini iz budžeta biti izdvojen znatan deo novca za programe zapošljavanja mladih.
Međutim, sociolog Ivan Šijaković ocenio je da država još nije u stanju da mladima pruži normalne uslove života.
"Ni RS ni BiH nemaju ozbiljnu strategiju za zapošljavanje mladih. Država ih ostavlja da se sami snalaze, prebacuje teret i odgovornost na njih i njihove porodice", naveo je Šijaković.
Pored ovoga, dodaje, evidentno je negativno vrednovanje rada kod mladih.
"Većina mladih ima loše radne navike. Beže od teškog rada. Tome su doprinele negativne pojave koje potiskuju radnu etiku - korupcija, prijateljske i rodbinske veze, diskriminacija, protekcija, krađa, monopol... Rad se ne dovodi u vezu sa kreativnošću, inovacijom, karijerom već sa 'kičmarenjem', 'izrabljivanjem', 'rintanjem'", naveo je Šijaković.
Rad je, posebno fizički, smatra on, nisko pozicioniran na društvenoj vrednosnoj lestvici jer mladi imaju negativno iskustvo starijih, koji su "puno radili i na kraju propali, ostali bez novca, imovine, karijere".
"Mladi su se ulenjili, navikli su da roditelji urade nešto za njih", rekao je Šijaković i savetovao im da počnu živeti sa parolom "što više rada i posla, to više novca" kako ne bi otišli na margine društva.
Direktor Centra za savremenu edukaciju Andrej Fajgelj, koji već nekoliko godina istražuje radne navike u Srba, smatra da se kriza vrednosti najviše ispoljava u oblasti rada.
"Negativni odnos mladih prema radu je plod životnog iskustva, realnog i ličnog, da se rad ne isplati. Logika je sledeća - sistem ne nagrađuje rad pa ni ja neću raditi. Nadmudrivanje 'ne mogu tako malo da me plate koliko malo ja mogu da radim' dovelo je mlade u veoma nezgodan položaj", tvrdi Fajgelj.
On dodaje da većina mladih smatra da se danas poštenim radom ne može doći do uspeha, ugleda, novca i sreće.
"Teško je naći posao, ali određene grane imaju neprestani manjak radnika. Samo za berbu i poslove na građevini i radi se o desetinama hiljada radnih mesta. Čak postoje slučajevi da se mladi stide teškog posla, što je na zapadu nezamislivo", naveo je Fajgelj.
Angažovano 17.800 zadrugara
Prema podacima Saveza omladinskih zadruga RS, u prošloj godini angažovano je 17.800 zadrugara, starosne dobi od 15 do 35 godina, uglavnom za sezonske i povremene poslove.
"Mladi su angažovani za berbu, preradu voća i povrća, pošumljavanje, kopanje kanala, utovar-istovar, cepanje drva, čišćenje, promoterske poslove, prenos nameštaja i arhive... Za ove poslove dnevno su zarađivali od 15 do 30 KM, a mesečno od 300 do 600 KM, zavisno od učinka i vrste posla", rekli su nam u Savezu omladinskih zadruga RS.
Poslodavci zloupotrebljavaju mlade
Direktor Agencije za posredovanje pri zapošljavanju "Spektar" Miroslav Vukajlović kaže da su mladi uglavnom zainteresovani za intelektualne radove, a od teških poslova beže ko đavo od krsta. On je ukazao i na slučajeve gde poslodavci zloupotrebljavaju mlade, koji nisu upoznati sa odredbama Zakona o radu.
"Imamo primere gde poslodavci angažuju mlade po nekoliko meseci da bi ih potom otpustili jer su, navodno, nezadovoljni njihovim učinkom, što koriste i kao opravdanje da im ne isplate ni platu", rekao je Vukajlović.
