Izvor: Blic, 27.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obrtanjem kapitala do sigurnih penzija
BANJALUKA - Nacrtom zakona o penzijskom rezervnom fondu, koji je utvrdila Vlada na prošloj sednici, predviđeno je obezbeđenje dugoročne finansijske održivosti penzijsko-invalidskog osiguranja.
„Cilj svakog rezervnog penzijskog fonda jeste pomoć obaveznom penzijskom osiguranju u trenucima kada se obavezno penzijsko osiguranje suočava sa najvećim problemima izazvanim demografskim promenama", objašnjava pomoćnica ministra finansija RS Snježana Rudić. Zakonom se stvaraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preduslovi da se imovinom, koju je stekao PIO u privatizaciji, upravlja javno, uključujući veću profesionalnost i stručnjake koji su kompetentni da upravljaju kapitalom. Inače, u razvijenim društvima ovakvi fondovi formiraju se iz viškova u penzijskim sistemima ili iz „dodatnih nameta".
„Naše društvo nije opredeljeno za dodatne namete jer, nažalost, viškova u penzijskom sistemu nemamo", objasnila je Rudićeva.
Vlada RS usvojila je u junu Studiju o upravljanju portfeljom akcija koje su u vlasništvu Fonda PIO i prihvatila predlog radne grupe da se od tog portfelja osnuje zatvoreni investicioni fond i društvo koje će upravljati tim fondom.
Predviđeno je da kapitalom Fonda PIO iz privatizacije, koji je po nekim analizama procenjen od 300 do 500 miliona KM, upravlja posebno društvo za upravljanje, umesto jednog sektora u Fondu PIO koji je trenutno zadužen za taj posao.
Društvo će akcije, koje budu neperspektivne, prodavati i od tog novca kupovati obveznice, što se i sada radi. Međutim, planirano je da kapitalom upravlja profesionalac sa velikim iskustvom koji će moći i znati da uveća vrednost kapitala Fonda PIO. Predviđeno je da se kapital uvećava u narednih pet godina, s tim da se deset odsto od dobiti odvaja za postojeće penzije.
Predsednica radne grupe za reformu penzijskog sistema Božana Šljivar objašnjava da je predviđen model upravljanja akcijama Fonda PIO stečenim u privatizaciji tako što će se imovina Fonda izmestiti u rezervni penzijski fond.
Imovina iz privatizacije u stvari biće osnivački ulog koji treba da bude procenjen nakon restruktuiranja akcijskog portfelja u Fondu PIO, čija struktura je trenutno nepovoljna, jer su akcije nelikvidne i nemaju vrednost.
„Ovim zakonom se predviđa mogućnost sigurne isplate penzije i u slučaju bilo kojeg deficita, jer će biti obezbeđene rezerve iz akcija", objašnjava Šljivareva.
Radna grupa uskoro će organizovati poslednju raspravu o zakonu o dobrovoljnim penzijskim fondovima po uzoru na modele iz Slovenije i Hrvatske. Istovremeno, članovi ove radne grupe razmatraju kakvi bi bili efekti od uvođenja socijalne penzije i analiziraju postojeća zakonska rešenja iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja kako bi imali tačne podatke o efektima.
„U januaru ćemo proceniti da li je ekonomski isplativ drugi sistem koji bi bio zasnovan na štednji svakog zaposlenog. To bi podrazumevalo da se deo doprinosa ostavlja na računu pojedinca kao štednja za vlastitu penziju", najavljuje Šljivareva.
Predsednik Udruženja penzionera RS Rade Rakulj kaže da penzioneri nisu upoznati sa nacrtom zakona o rezervnom penzijskom fondu, „jer u Radnoj grupi od 11 članova nema nijednog penzionera".
„Pre šest meseci sam u Skupštini RS reagovao zbog toga i poručio Vladi da nije fer da nijedan penzioner ne bude u radnoj grupi koja će da odlučuje o akcijama Fonda PIO, jer su imovinu iz privatizacije stvarali sadašnji penzioneri", dodao je Rakulj.
UNDP: Velika uloga PIO u sprečavanju siromaštva
Sistem penzijskog osiguranja i socijalne zaštite ima važnu ulogu u sprečavanju siromaštva i socijalne isključenosti starijih, mladih, osoba sa invaliditetom i drugih populacijskih grupa čije je učešće u ekonomskim aktivnostima ograničeno, objavljeno je u studiji Razvojnog programa UN (UNDP). U studiji „Reforma penzijskog i socijalnog sistema" navodi se da porast nejednakosti, ekonomska nesigurnost i socijalna isključenost potkopavaju društvenu uzajamnost i ekonomski razvoj, vodeći do sve ranjivijih i krhkih društava i doprinoseći često društvenoj dezintegraciji.
„Nezaposlenost, siromaštvo i diskriminacija su važni faktori socijalne isključenosti i moraju se adekvatno analizirati i adresirati ukoliko se namerava postići društvena stabilnost i povećati blagostanje svih članova društva", upozorava UNDP.
