Izvor: Blic, 11.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oaza lepote u nedrima Lisine
U nesvakidašnjem ambijentu, među vodenicama, starim drvenim kućama prenesenim iz udaljenih sela gde su nekada živeli gorštaci, stoletnim stablima i netaknutoj prirodi, počev od Đurđevdana na Zelenkovcu su održani višednevni programi pod nazivom „Hajdučki sastanak".
Tri dana su se ovde stasiti Krajišnici takmičili u prenošenju balvana, nadmetanju na brvnu iznad jaruge, busanju u prsa na 200 metara, viteškim igrama... Prednjačili su članovi Društva „Srpski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stil" iz Banjaluke, čiji je trener Dragan Pešić.
- Hajdučki sastanak na kojem smo u ringu između stabala pokazivali borilačke veštine za mene se napokon iz junačke pesme preselio u stvarnost - kaže on.
Svi ovde su nadahnuti, muzika, zvuk gitare i stihovi se razležu krajem, a lagani vetar što skoro nikada ne prestaje, raznosi umilne glasove niz vrletna, slikovita i još neotkrivena prostranstva.
Slikar i tvorac Zelenkovca Boro Janković dočekao je goste sa svih strana sveta, a među njima ponajviše slikara, pesnika, muzičara i sportista. Birali su vitezove pera, kista, prirode, potoka...
Svako je ovde, kako priča Boro, dočekan dobrodošlicom koju su mu poželeli bistri potoci, vite jele i starinski kućerci u kojim se služi samo narodna jelo, tradicionalna pića...
- Svi koji su ovde boravili tokom tri dana praznika i svetkovina postali su vitezovi, a takvih je na hiljade - kaže Boro naglašavajući važnost očuvanja prirode i afirmacije krajolika iz Krajine.
Boro Janković je ovde došao ubrzo posle rata, u napušteni rudnik, na zapušteni potok i narušeni red u šumi odakle su ptice i sve druge životinje pobegle. Ničega tu nije bilo osim koje ideje i odluke da ostane tu, da stvara i živi u šumi.
- Prvo sam počeo da čistim, gradim i uređujem sve ovo gradeći slikarsku koloniju i svoj atelje. Jeo sam bilje, grejao se na vatri i ognjištu, jeo ispod sača, kuvao kruh kao naši preci i nisam se pokajao. Priroda i životinje su me prve razumele, shvatile i podržale, a onda su došli i ljudi - kaže naš sagovornik okružen starinama, bistrom i hladnom vodom iz kamena i improvizovanim drvenim stolovima, solicama, mostićima...
U ovom mestu ispod Lisine, gde nikada nije ni sparno ni vrelo, gde se živi zdravo i stvara sa mnogo mašte dao je ime Zelenkovac, a galeriju nazvao „Zašto nije otišao Boro".
Hajduci na platnu
Slikar Milo Đilas došao je na Zelenkovac iz Bačke Palanke i trudio se svojski da naslika motiv hajdučkog sastanka.
- Ova slika će spojiti moje vizije iz mašte i slike stvarnosti ovde viđene. Hajdučki sastanak danas nije isto kao nekada jer je u prošlosti on označavao početak sezone otpora prema okupatoru, a sada predstavlja borbu za očuvanje prirode i lepote koju imamo u celoj Krajini - priča Đilas dok četkicom razmazuje po platnu utvrđujući zamišljene motive.
