Izvor: Blic, 06.Avg.2017, 18:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loš početak godine - analiza Direkcije za ekonomsko planiranje BiH: Skok otplate duga, pad potrošnje investicija
Nizak rast finalne potrošnje je bio jedan od glavnih uzroka slabe domaće tražnje u ovoj godini.
Kako su analizirali u Direkciji za ekonomsko planiranje BiH, na to primarno ukazuju realni rast prihoda od poreza na dodatu vrednost kojim se oporezuje potrošnja od svega 2 odsto, a uz skromno povećanja vrednosti uvoza dobara široke potrošnje od približno 4 odsto u prva 4 meseca.
Ovo je po svemu sudeći posledica tek skromnog povećanja raspoloživog dohotka građana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do kojeg je, osim ostalog, doveo i tek neznatan realni rast vladinih transfera po osnovu penzija.
Naime, povećanje broja penzionera u prva 4 meseca od 1,7 odsto je bilo praćeno realnim smanjenjem prosečne penzije od jedan odsto. Smanjenje prosečne penzije je u velikoj meri posledica rasta potrošačkih cena, odnosno inflacije od 1,2 odsto koja je u prva 4 meseca takođe slabila kupovnu moć raspoloživog dohotka.
Osim potrošnje, investicije verovatno beleže još skromniji rast u ovoj godini. Naime, rast uvoza vrednosti kapitalnih dobara od 8 odsto je u značajnoj meri neutralisan slabim građevinskim radovima koji u prvom tromesečju beleže realni pad od 3,2 odsto.
Pri tom je po svemu sudeći došlo do skromnog povećanja privatnih uz smanjenje javnih investicija. Na to upućuju pad niskogradnje koju uglavnom čine radovi na infrastrukturi od 7,1 odsto sa jedne, te skroman rast visokogradnje i povećanje uvoza opreme s druge strane.
Smanjenje javnih radova je donekle i očekivano imajući u vidu skok obaveza servisiranja javnog spoljnoh duga od gotovo 60 odsto, koji je po svemu sudeći u velikoj meri ograničio rast javne potrošnje i investicija.
Za servis spoljnog duga BiH utrošeno je oko 233 miliona maraka, od čega je za glavnicu plaćeno oko 196 miliona KM. I dalje najveći deo servisiranog iznosa glavnice (47 odsto) se odnosi na servis duga prema Međunarodnom monetarnom fondu. Na servisiranje troškova kamata i provizija utrošeno je oko 37 miliona maraka.
Ipak, depoziti su rasli od gotovo 10 odsto, ali manje nego u martu, i iznosili su oko 18,2 milijardi maraka. Učešće depozita stanovništva u ukupnim depozitima smanjeno je 0,1 odsto, a učešće depozita vlade je povećano za 0,2 procentnih poena.
Tako su depoziti stanovništva iznosili oko 10,9 milijardi maraka, vlade 1,8 milijardi maraka, nefinansijskih preduzeća 4 milijarde KM, te ostali 1,4 milijarde KM.
Plasirani krediti i dalje su niži od štednje u bankama, pa tako ima oko 17,7 milijardi maraka plasiranih pozajmica. Od toga je građanima pozajmljeno 8,3 milijardi maraka, vladama nešto više od milijardu maraka, a preduzećima oko 8,4 milijardi KM.
Na nivou Bosne i Hercegovine je u prva 4 meseca prikupljeno ukupno oko 4,5 milijardi maraka javnih prihoda ili 8 odsto više u poređenju sa istim periodom lane.
U tom iznosu oko 47,1 odsto se odnosi na prihode od indirektnih poreza, a 52,9 odsto na prihode od direktnih poreza, doprinosa i ostalih prihoda u nadležnosti entitetskih poreskih uprava.
Strane investicije smanjene
Još nema dostupnih podataka za strane direktne investicije u ovoj godini. U prošloj godini iznosila su 460,6 miliona maraka i manja su za 10,8 odsto nego godinu pre.
Od toga je ukupno reinvestirano 146,6 miliona maraka. Samo u 4. kvartalu ova ulaganja iznosila su 124,6 miliona KM i time je u značajnoj meri popravljeno ukupno stanje ino investicija u prošloj godini.
.jpg)
