Izvor: Blic, 24.Jan.2018, 15:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KAD PORASTEM BIĆU POLIGLOTA Sve više trogodišnjaka u Banjaluci uči strane jezike
Roditelji ne žele da deca krenu u školu a da ne znaju osnove engleskog, nemačkog ili ruskog, zbog čega sve više predškolaca pohađa kurseve stranih jezika.
Pre samo nekoliko godina strani jezici počinjali su da se uče tek od šestog razreda osnovne škole. Danas ih mališani u školama uče ranije, nekoliko časova uveli su i pojedini vrtići, a sve više ih ima i u školama stranih jezika.
Rano učenje stranih jezika imperativ je modernog društva, smatraju stručnjaci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a s tim je saglasno i sve više banjalučkih roditelja. Škole jezika nude kurseve engleskog, nemačkog, italijanskog, francuskog i ruskog jezika za decu uzrasta od tri godine, a zainteresovanih ne nedostaje.
- Engleski jezik je na prvom mestu među mališanima, jer se većina roditelja vodi onim da je to jezik budućnosti. Najviše grupa imamo na časovima engleskog, ali sve više mališana uči i nemački, italijanski, te ruski jezik. Učimo dva do tri puta sedmično, a časovi najviše liče na igru kroz koju mališani nauče osnovne pojmove – rekli su nam u jednoj banjalučkoj školi jezika.
Dodaju da se cene u većini škola kreću od 50 do 60 KM mesečno, a da roditelji kao glavni razlog navode da ne žele dozvoliti da dete odraste, a ne nauči ni jedan strani jezik.
Dok jedni roditelji trogodišnje mališane redovno odvode na kurseve jezika, drugi smatraju da je to za njih opterećenje, te da je deci tog uzrasta mesto u igraonicama i na igralištima sa drugim vršnjacima. Međutim, podeljenim roditeljima stručnjaci poručuju da za usvajanje znanja nikada nije rano.
Dečji psiholog Sonja Stančić smatra da deca što ranije treba da krenu su učenjem, jer će im kasnije biti lakše.
- Uvek sam za rano usvajanje znanja i to da se što pre počne sa bilo kojim aktivnostima, pa između ostalog i sa drugim jezicima. Postoje razne studije o ranom učenju, a jedno istraživanje iz Francuske pokazalao je da deca koja odrastaju dvojezično, odnosno od rođenja uče dva jezika, kasnije postaju otvorenija i imaju veću sposobnost usvajanja znanja – smatra Stančićeva.
Dodaje da se prednost učenja jezika u ranijoj dobi ogleda u tome što deca tih godina na učenje gledaju kao na igru i pamte sa lakoćom i bez opterećenja.
- Deca koja uče jezike sve to shvataju kroz igru na lagan i interesantan način, a ne kao opterećenje i obavezu kao što je to kasnije u školi ili u pubertetu kada imaju hormonske promene, pa mu sve to deluje daleko stresnije – objasnila je ona, te svim roditeljima poručila da engleski jezik, niti bilo koji drugi, ne može da školi nikome, čak i kada se uči od najranijeg uzrasta.
Zbrka u glavi
- Bilo kakav oblik aktivnosti, intelektualnog, mentalnog ili psihofizičkog angažovanja deteta u ranom periodu je daleko bolji, nego da se to ostavlja za kasnije. Mala privremena zbrka u glavi se može desiti, ali sve se kasnije niveliše – rekla je Sonja Stančić.
.jpg)
