Izvor: Blic, 13.Feb.2017, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISTRAŽUJMO Kako je u Srpskoj biti akademac, a kako osuđenik? Studentima sve na kašičicu, a robijašima na tacni
Zatvorenici državu godišnje koštaju 36 miliona KM, što je skoro osam puta više od onoga što se iz budžeta izdvaja za sufinansiranje smeštaja i hrane za studente.
O kakvoj disproporciji je reč pokazuje računica da dnevni trošak za lice koje je na izdržavanju zatvorske kazne iznosi 100 KM, dok jedan student u domu državu po danu košta pet KM.
Bez obzira na velike pare koje godišnje odlaze za servisiranje njihovog smeštaja, zakon je uredio da zatvorenici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ako to ne žele, ni prstom ne moraju da mrdnu. Ovu povlasticu, kako smo proverili, mnogi obilato koriste, pa je malo onih koji su spremni da zasuču rukave i obave neki društveno koristan posao.
Kao pijan plota drže se parole: “ala volim ovaj režim, svega ima, a ja ležim”, čak i za vreme elementarnih nepogoda koje su ne tako davno celu Srpsku dizale na noge. Oni, tako, dane uglavnom provode u ležećem položaju, ne sekirajući se ni šta će pojesti, ni čim će se pokriti.
S druge strane, iako su kategorija u koju su u svakom društvu uprte oči cele nacije, studenti plaćaju daleko veći deo troška za domski smeštaj, od onog koji im sufinansira država.
-U ovoj zemlji ništa nije normalno pa pitam se zašto bi i student bili cenjeniji i imali bolje uslove od zatvorenika. Moji roditelji nisu imućni i pored učenja moram i nešto da radim kako bi obezbedio novac za školovanje. Ostala su mi još dva ispita do kraja, ali kako stvari stoje moraću da idemo negde vani, jer ovde posla nema – rekao nam je jedan apsolvent sa ekonomije, koji je želeo da ostane anoniman.
Naši sagovornici ističu da će, ako osuđenici i dalje budu lagodno živeli, vreme provedeno u zatvorima za njih biti samo jedan prespavani deo života. Smatraju da je došlo vreme da radna terapija postane sastavni deo izdržavanja kazne.
– Imaju obezbeđen smeštaj, hranu, struju, vodu, usluge vešeraja, sredstva za održavanje kolektivne higijene, šišanje, radna odela, a ne rade ništa. Čak i kad je njihov angažman preko potreban društvu – u situacijama snežnih blokada ili poplava, oni ne reaguju, jer ne moraju. Na ovaj način, javnosti šaljemo poruku da je bolje biti u zatvoru, nego na slobodi – ističe profesor banjalučkog Fakulteta političkih nauka Nebojša Macanović.
Sociolozi podsećaju na to da većina država u svetu grčevito radi na smanjivanju zatvorskih troškova.
– Umesto da izučavaju neke zanate i koliko-toliko zarađuju, naši osuđenici leže?! Kad bi radili, u državnoj kasi bi ostajalo više para.
Radna terapija bi i kod nas trebalo da bude obavezna, a to bi bilo korisno i za psihofizičko stanje osuđenika. Kad se gleda ko živi u kakvim uslovima, uslovno rečeno, lakše je biti zatvorenik, nego student. Pretpostavljam da mnogima zatvor dobro dođe, jer znaju da će imati krov nad glavom i šta da jedu, a da zauzvrat ne moraju ništa da rade. Takođe, neshvatljivo je da trošak za osuđenike kudikamo premašuju cifru koja se, naprimer, izdvaja za smeštaj studenata – ističe psiholog Ivan Šijaković.
U Ministarstvu prosvete i kulture RS kažu da je budžetom za 2017. godinu, za ishranu i smeštaj studenata i učenika predviđeno 4,8 miliona KM.
– U RS ima šest studentskih i jedan đački dom. Smeštaj i ishranu sufinansiramo sa pet maraka dnevno po jednom studentu. Za smeštaj ide 1,5, a hranu 3,5 KM – ističu u ovom ministarstvu.
Smeštaj u domu do 120 KM
Cene smeštaja i ishrane koju plaćaju studenti u studentskim domovima u Srpskoj kreću se u rasponu od 85 do 120 KM mesečno.
- Studenti deca poginulih boraca i invalida rata plaćaju 40, a studenti čija su oba roditelja nezaposlena, kao i oni koji imaju status izbeglice, 70 KM mesečno. Studenti u RS plaćaju najnižu cenu smeštaja i ishrane u okruženju – kažu u Ministarstvu prosvete i kulture RS.
.jpg)
