Izvor: Blic, 22.Jun.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fijaker pun avantura
Pero Vrljičak, Hercegovac iz Međugorja ne priznaje mesto porekla niti bilo koji grad smatra svojim stalnim boravištem. Ovaj svetski putnik i bivši trgovac u Velenju u Sloveniji, lovac na opaku divljač u bosanskim vrletima, ljubitelj konja i fijakera, svuda je rado viđen gost jer se uvek drži narodne poslovice da u svakom gradu treba graditi most i imati prijatelja.
Pored fijakera kojeg voli više nego bilo koje drugo prevozno sredstvo, Pero nam otvara dušu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Ova kola sam dobio od prijatelja Tome Mijatovića iz Gradiške. Stara su više od stotinu godina, a potiču iz neke privatne radionice u Šentjuru u Sloveniji. Uh, koliko sam samo drumova njima prevalio, to je čudo jedno. Ni za šta ih ne bih dao kao ni mnoge starine u mojoj kući u Međugorju koje sam sakupio u Sloveniji, Hrvatskoj a ponajviše u Šipovu - priča Vrljičak pokazujući i mnoštvo prepariranih životinja.
- To su zveri ulovljene u Kreševu, na Jahorini, okolini Jajca, čak i na Pohorju u Sloveniji. Ja sam lovac od imena, kako se to kaže u jednoj pesmi i ne bih se ni sa kim menjao. Ulovio sam i medveda i vuka i lisicu, onda ptice grabljivice, sve što hoda po šumi i što leti nebom nije mi promaklo. Samo ću vam reći da su životinje mudrije od ljudi, treba imati mnogo znanja i pameti za lov - hvali se naš sagovornik nudeći dokaze na fotografijama i svedočenja svojih suseda. Ipak, najviše svojih avantura vezuje za putešestvije po svetu zbog gurmanluka i dobrog apetita, što nije teško zaključiti.
- Zaljubljen sam u belorusku, ukrajinsku i poljsku kuhinju. U Belorusiji sam bio dve godine iz tih razloga i izučio njihove specijalitete. U Ukrajini i Belorusiji mi se sviđa način pripreme piletine, puretine i svinjetine, te mešavina mesa i povrća u svakoj salati. Paradajz je opet u svemu glavna mirođija, a piće samo votka, pa kada se sve to izmeša i provri u stomaku, ko preživi imaće šta da priča kao ja - kaže Vrljičak odlučan da u svoju konobu u Međugorju već ovog leta dovede upravo kompletnu poslugu iz Belorusije i Poljske.
- Napravio sam pekaru i kompletirao kuhinju po njihovim zamislima. Oni će u narodnim nošnjama svojih zemalja raditi i posluživati goste i prijatelje, a pravilo je da svako jede koliko može i hoće jer neće biti porcija... Naravno, svi ćemo se voziti i u mom fijakeru po celoj BiH, a prvo ćemo u Banjaluku i Gradišku, gde imam mnogo prijatelja i razloga za putovanje. Imaće o čemu da se priča jer ,,Matanovi dvori" nisu obično svratište nego gnezdo za pustolove i avanturiste koji od života uzimaju najviše i najlepše - zaključuje naš sagovornik u čijoj ispovesti je nebrojeno neispisanih romana i nesvakidašnjih iskustava.
