Izvor: Blic, 10.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladika Nikolaj prenet u tajnosti
Vladika Nikolaj prenet u tajnosti
Sve vernike je obradovala odluka Sabora Srpske pravoslavne crkve da se vladika Nikolaj Velimirović proglasi za sveca. Međutim, malo je poznato kako su njegove mošti prenete iz Amerike u zemlju i kako su štampana i preneta njegova dela.
- Kult vladike Nikolaja je na Zapadu bio, a i sada je, veoma jak. Univerziteti su se utrkivali ko će da mu da počasni doktorat. Nažalost, kod nas je u to vreme društvo bilo ateistički nastrojeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i o njemu se jako malo znalo - počinje priču za 'Blic' vladika šabačko-valjevski Lavrentije koji već 12 godina gradi manastir u Soko-gradu, prvi posvećen Nikolaju Velimiroviću.
- Pre 13 godina zovnu me tadašnja dva visoka funkcionera, od kojih je jedan i danas na visokoj funkciji, i kažu mi: 'Vladiko, nastojte da se posmrtni ostaci Nikolaja prebace u otadžbinu, ali nemojte reći da smo vam mi rekli.' Daju mi savet da se obratim Saveznoj skupštini, i ja odem u odeljenje za prenos posmrtnih ostataka. Tamo mi službenica kaže da za prenos posmrtnih ostataka kralja Petra II i Nikolaja Velimirovića mora da se donese posebna skupštinska odluka i da od toga nema ništa. 'Nego, postoji još jedno riskantno rešenje,' veli ona, 'nađite nekog od njegove najbliže rodbine i napišite Nikola umesto Nikolaj Velimirović, da se niko ne seti o kome se radi.' Ja tako i uradim. Nađem vladikinog sinovca Tiosava, dobijemo dozvolu, i tek na beogradskom aerodromu se saznalo o kome je reč. Odatle su mošti prenete u crkvu Svetog Save, pa u Žiču sedam dana i na kraju u Lelić - objašnjava vladika Lavrentije.
Nikolaj Velimirović je iza sebe ostavio ogroman broj dela (petnaestak tomova), koja su decenijama bila nedostupna našem narodu u zemlji. Jednostavno, bila su od vlasti zabranjena. Prema rečima vladike Lavrentija, najzaslužniji čovek za sakupljanje dela vladike Nikolaja, koja su bila rasuta u preko 300 časopisa i drugih izdanja, jeste pokojni prota Milisav Protić iz Žičke eparhije. Čak je tri puta bio u Americi, i po tamošnjim bibliotekama sakupljao govore Nikolaja iz Prvog svetskog rata.
- Kada sam 1969. godine pošao na službovanje na Zapad, pokojni prota mi kaže: 'Vladiko, vi sad idete u slobodan svet, pa tamo pokušajte da štampate dela Nikolaja.' Tako sam ja počeo rukopise polako da iznosim, i uz pomoć dobrih ljudi odštampamo prve tri knjige, 'Prolog', 'Omilije' i 'Besede pod gorom'. Međutim, pročitam u 'Službenom listu' - sve tri knjige zabranjene. Dođem posle toga na zasedanje Sabora, kad zove me pukovnik Udbe, neki Krsta Leković. Kaže: 'Čujem da ste izdali dela Nikolaja Velimirovića. Kome su potrebna dela narodnog neprijatelja? Narediću da se baci bomba na štampariju.' Ja mu kažem da su dela potrebna meni, da smo štampariju osigurali, i tako se i rastanemo. Posle mnogo godina, kada je sve omekšalo, 1989. godine, mislim, ja opet pitam ministra vera da knjige prebacimo u zemlju. On mi diskretno sugeriše da ih dovezem do granice, a posle šta bude. Tako i uradimo. Dovezemo 12 tomova sabranih dela Nikolaja (20 tona) na granicu, ali niko ne sme da carini. Posle mnoštva konsultacija na kraju smo morali da skinemo sa kamiona one tri davno zabranjene knjige, a ostalo oteramo u Patrijaršiju. E, hvala Bogu, vreme se promenilo i dela Nikolaja Velimirovića dostupna su sada svima u Srbiji - kaže vladika Lavrentije. Jugoslav Trijić
