Izvor: Blic, 12.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U red za pijaću vodu
U red za pijaću vodu
Eksperti predviđaju da će već u narednom veku izbiti žestoki i dugotrajni ratovi zbog pijaće vode. Računa se da je samo 0,02 odsto svetskog vodenog potencijala za piće. Pošto, ma šta ko mislio, nismo mimo sveta, malo hajemo za domaćinsko gazdovanje pijaćom vodom. U Sme- derevu, uprkos uveravanju gradskog 'Vodovoda' da isporučuje bakteriološki, fizički i hemijski besprekornu pijaću vodu, što analizama potvrđuju i odgovarajuće službe, uz to >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << neverovatno jeftinu, pa i marketing 'Vodovoda' povremeno stihovano reklamira proizvod bez boje, mirisa i ukusa, građani 'traže preko 'leba pogaču': hoće 'živu vodu' koja je gotovo zaštitni znak grada. Doduše, taj zaštitni znak povremeno veoma zaudara na pokvarena jaja, jer ima previše vodonik-sulfida, od prošlog avgusta i amonijaka dvostruko preko mere, pa se sad građani, navikli na ovu vodu, bez razloga mršte na tekućinu iz gradskog 'Vodovoda'.
Ova voda je zapravo meka, ali je sve više Sme- derevaca, zagovornika tvrde linije da se iskopa drugi arterski bunar makar od samodoprinosa.
Imam 87 godina i ovu vodu pijem od kako znam za sebe. Ona je za mene što je za decu majčino mleko. Čujem, kažu, ako pijem živu vodu, razboleću se kao Ronald Regan, a ja ne marim ni da živim kao on. Ne znam da li je Regan baš pio ovu vodu pa se razboleo, ali starca koji je bliži smrti nego životu plašiti državničkom bolešću baš je blesavo kaže Dragovan Rajković dok toči vodu u plastičnu bocu od 'koka-kole'.
Tablu s upozorenjem da voda nije za piće Dragovan je video, ali mu 'nije interesantna'.
Voda prija i oseća se na pokvarena jaja, uprkos definiciji da je pijaća voda bez boje, ukusa i mirisa. Ova voda prkosi nauci i definicijama, jer 'i matori pasulj skuva brže no udovac usedelicu'.
Poznih pedesetih, tek da se nešto radi, brzopleto je zatvoreno niz javnih i nekoliko česama arteške vode, da bi građani prihvatili gradski vodovod. Pomenuta voda, inače, stiže sa dubine od 283 metra. Možda su Smederevci hoće oni i to umislili da je rublje belje kad se pere 'živom vodom', pa još bez deficitarnog deterdženta, da je kosa i mekša i lepša, možda i bujnija kad se umije vodom koja šampon ne ište. Ova voda nema krečnjaka, nema hlora, nema bakterija i ne treba je zagrevati... Ali, od avgusta prošle godine ima amonijaka dvostruko više nego što treba.
Ovde se, koliko onomad, kad je gradske vode bilo da se svi podavimo, za ovu vodu čekalo po sat i dva. Redovi za mleko, ulje, šećer, cigare i šta ja znam šta se sve čeka, svi zajedno nisu bili ni prineti redu za vodu. Ovim sam očima gled'o: pođe autobus za Vrnjačku Banju pa stane šofer da se napije. A vidi sad: nigde žive duše. Žalosno svodi račun Svetislav Milenković.
Dan za danom, priča za pričom i sada tek poneko, bez straha za kukavni život, ima petlju da zahvati vodu i popije. Neda- vno je otpala tabla na kojoj je pisalo: 'Zabranjeno pranje kola i ostalo!' i postavljena nova koja žednoga obeznani 'Voda nije za piće'.
Sa ove česme sakadžije su u sakama raznosile vodu po čitavom Smederevu. I soda-vodu za špricere od nje smo pravili. Nikom nije smetalo što ima miru na pokvarena jaja i sad su svi tamo di su pošli: na Staro groblje podučava i šegači se Dragomir Milosavljević, penzioner. Kažu da čovek, za života, pojede oko 12 tona 'leba, a ja sam dva puta više popio ove vode nego što sam 'leba pojeo i ko šugav sam bez nje. A ovi što je se plaše (aludira na došljake), završiće na Novo groblje.
Danima su mediji trubili da je 'živa voda' umrtvljena, pa su se građani, nevo- ljno, razišli. Oni što su, u vreme uzbuna i nadletanja aviona i raketa Alij- anse, strpljivo čekali u beskrajnom redu za živu vodu, iako je dovoljno da u stanu odvrnu slavinu za gradsku vodu, najzad su se, gunđajući, pokolebali.
Znao sam da ne mogu bez alkohola, a tek sam sada video da ne mogu bez ove vode vajka se muzičar Milorad Miljković.
Smederevci su i ranije pili tu vodu i ništa im nije falilo kaže Gordana Dragović, inspektor za zaštitu životne sredine i dodaje: Svih ovih godina povećanje procenta amonijaka u živoj vodi je tolerisano.
Prvu analizu 'žive vode' sa česme u centru grada, kod crkve, uradio je smederevski apotekar Ladislav Trukli, 10. jula 1870. godine.
Opština je kontrolu preduzela već 1990. godine kaže Gordana Dragović.
Između dve analize prošlo je tek 120 godina!
Sekretar Sek- ret- arijata za insp- ek- cijske poslove, Go- ran Antić, misli da je povećan procenat amonijaka u vodi 'zbog bombardovanja, poplava ili zem- ljotresa'.
Ja u to ne verujem kaže lakonski dr Dimitrije Popović iz Zavoda za zaštitu zdravlja u Beogradu.
Goran Antić je novinarima predočio da je 'amonijaka bilo i ranije, ali pošto nismo znali, pili smo vodu i ništa nam nije'. Gospođa Dragović dodaje da joj 'nije poznato da je neko umro od 'žive vode''. M. S. Pešić
