Izvor: Blic, 25.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U njivu na rizik
U njivu na rizik
Dok kolone albanskih vozila sasvim normalno i slobodno prolaze kroz centar velikog srpskog sela Parteš, u opštini Gnjilane na putu za Prištinu i dalje, Srbi iz ovog sela mogu da izađu samo uz naoružane strane vojnike. Sigurnost Srbima u Partešu pružaju grčki vojnici.
U centru ovog velikog srpskog sela dominira crkva Svete Trojice, tu je seoski dom, nekoliko prodavnica, a na izlazu iz sela prema Prištini je zgrada OŠ 'Dositej Obradović' u kojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se nastava odvija i u srednjem obrazovanju, pošto je nekoliko srednjih škola izmešteno iz Gnjilana. Na putu pored škole dok traje nastava su stalno vojnici Kfora, koji dežuraju sa manjim oklopnim vozilom. Centar sela u blizini seoskog doma je mesto okupljanja Srba iz Parteša i jedne od 112 srpskih enklava na Kosmetu koje su u potpunom okruženju Albanaca.
- I mi smo ovde suočeni sa nedostatkom slobode kretanja i bezbednošću. Istina, od našeg sela su nešto udaljenija ona albanska, pa smo malo slobodniji u našem ataru. Obradili smo sve njive okolo uz rizik i bez obezbeđenja vojnika Kfora. U Partešu je 240 domaćinstava sa oko 1.000 stanovnika, dok je 15 odsto otišlo iz sela, najviše zbog straha - kaže Stojadin Mitrović (64), vlasnik jedne od desetak prodavnica u selu.
U centru sela je uvek najviše Srba, dok Albanci asfaltnim putem svakog minuta odlaze put Prištine ili Gnjilana. Meštani kažu da je sa dolaskom Kfora bilo čestih provokacija, ali ih sada skoro da i nema. Od meštana saznajemo da je u Partešu spas našlo dvadesetak porodica iz okolnih sela, među kojima je i 11 porodica i dva kilometra udaljenog Žitinja. Tu su još porodice iz sela Žegra i Devaje, takođe okolnih napuštenih srpskih sela.- Nije se moglo više izdržati, pa smo morali da odemo iz sela, i to 1. avgusta 1999. godine. U Partešu je spas našlo 11 porodica iz Žitinja. Ja sa četvoro dece i mužem živim u jednoj prostoriji seoskog doma koju sada pokušavaju da mi oduzmu ljudi koji vode dom. Bruka jedna. Sve manje dobijamo i humanitarnu pomoć, a mleka mesecima nema. Bojim se da smo zaboravljeni i od Srbije i od ovog Unmika - žali se Svetlana Vasiljković, čija su tri učenika u osnovnoj školi. Njen muž Živorad kaže, da su u žitinju četvorica Srba ubijena, među kojima i njegov otac dok je čuvao stoku, i to na očigled Kfora.
Za meštane ovog poljoprivrednog sela Zemljoradnička zadruga 'Morava-Parteš' obezbedila je potreban materijal za setvu.
- Sve njive su uzorane. Imamo đubriva i repromaterijala, a čekamo da nam Vlada Srbije obezbedi jedan traktor - kažu radnici Zadruge Srboljub Stojković i Živojin Simić.
U selu radi ambulanta u kojoj dežuraju stalno lekari. Tu su i dve kafane, četiri kioska, a štampa iz Beograda stiže u podnevnim satima. Meštani odlaze dva puta nedeljno konvojima do Gnjilana, Bujanovca ili Vranja, gde se snabdevaju namirnicama. Putuju u pratnji Kfora, jer svaki drugi način putovanja Srba je rizičan po život i sa glavom u torbi. U selu je dosta dece, a 25 mališana će najesen poći u školu.- Osnovna škola 'Dositej Obradović u Partešu ima 236 učenika, dok u tri srednje škole, koje su dislocirane iz Gnjilana, ima 15 odeljenja sa blizu 400 učenika. Više od 180 srednjoškolaca iz srpskih sela Cernice, Budrige i Pasjana svakog dana putuje do škole i nazad uz pratnju američkog Kfora - kaže direktor osnovne škole Cvetko Mitrović. : Z. V. Vlaškalić
