Izvor: Blic, 06.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sreća se može pronaći
Sreća se može pronaći
Mladi bračni par iz Peći - Sanja (27) i Dejan (26) Popović sa sinom Dimitrijem (2), obolelim od cerebralne paralize, dolaskom Kfora na Kosovo morali su da napuste Peć, ostave kuću, prekinu studije na Elektrotehničkom fakultetu u Prištini i krenu u neizvesnost. Put ih je posle boravka u Beranama, Čačku i Inđiji pre dva meseca doveo u Pirot, gde su pronašli svoj drugi, privremeni dom.
Četvoročlana pirotska porodica Golubović, prosvetni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << radnici Branka i Jovan, i ćerke studentkinje Katarina i Marina, obezbedila im je krov nad glavom, podelila dobro i zlo, pružila ljubav...
- U Peći su mi ostali samo grobovi. Jedino to. Majka mi je umrla '96, otac '97, a '98. su mi ubili dvanaestogodišnjeg brata. Prošle godine smo morali da bežimo i ostavimo grobove. Imali smo dvospratnu kuću, potpuno opremljenu, stan i lokal. Kuća je potpuno srušena, ostali su samo goli zidovi.
Popovići su apsolventi na prištinskom Univerzitetu. Najveća briga im je, kažu, kako da pomognu bolesnom sinu.
- Hvala ovim ljudima velikog srca koji su nas prihvatili kao najrođenije. Oni su nam dali kuću za stanovanje, primili nas kao čovek čoveka. U svemu su pokušavali, a to čine i dalje, da nam pomognu koliko mogu, u savetima najviše - priča Dejan i dodaje:
- Pošto Dimitrije ima najlakši oblik cerebralne paralize, trudimo se da svaki dinar izdvojimo za njegovo lečenje, jer lekari kažu da su velike šanse za njegovo ozdravljenje.
- Dete 17 meseci nije moglo da stane na noge. Kad smo izašli iz Peći, došli u Inđiju i poveli ga u Tiršovu u Beogradu, lekari su konstatovali da ima cerebralnu paralizu, da je to najlakši oblik i da bi to moglo da prođe bez operacije. On sada hoda, ali ne kao sva ostala deca. Trenutno ima problema i sa gušenjem i doktori još uvek nisu sigurni da li je to astma ili nije. Posle kontrole videćemo da li će biti operisan - kaže Sanja.
Pošto su oboje nezaposleni, svaka pomoć, posebno finansijska za nabavku lekova za malog Dimitrija, dragocena im je. Ne žele mnogo da se žale na pomoć Crvenog krsta, ali...
- Recite mi vi da li bi mesečno mogli da izdržite sa tri kilograma pasulja, dva ili tri kilograma pirinča i tri kilograma špageta, kilogramom šećera i litrom zejtina? - pita Dejan.
Iako Branka i Jovan Golubović žive od plata u obrazovanju, i školuju ćerke studentkinje, nesebično su pružili pomoć mladom bračnom paru iz Peći, prihvativši ih kao svoju decu.
- Igrom sudbine jedna zgrada u našem dvorištu je ostala prazna. Razmišljali smo ranije da izađemo u susret ljudima u nevolji. U saradnji sa Crvenim krstom došli smo do Popovića i veoma nam je drago što smo ih upoznali i što su ovde. Oni su zaista fini mladi ljudi, željni da žive, rade i stvaraju. Mi smo ih prihvatili kao svoju decu. Tako se i ponašamo. Naša pomoć se sastoji u tome što su se ovde smestili, ali finansijski nikako. Kao prosvetarska porodica teško opstajemo i mi, imamo i dve studentkinje, a sada smo dobili još dvoje studenata - reče sa smeškom Jovan, objašnjavajući da pored bašte i kokošarnika koje već imaju, planiraju zajedno da tove i svinje. Z. Panić
