Izvor: Blic, 10.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smrtonosni ples u areni
Smrtonosni ples u areni
Kasa de Kampo - svojevremeno kraljevsko lovište, a danas oaza za uživanje na periferiji Madrida. Tu se prostiru šume i livade, postoji jezero i zoološki vrt i 'Escuela de Tauromaquia' - najpoznatija škola za toreadore na svetu.
Na drvenoj klupi sedi mlada devojka plave kose koja deluje pomalo detinjasto. Ali Ana ima i drugo lice na kojem nema ni traga dečje nevinosti, jer ona je svesna da bi i najmanja greška značila njenu smrt. U tim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trenucima ona nije više Ana Isabel Gonsales Galjardo koja voli da ide u šoping i obožava 'Real Madrid', već Ana Infante - borac sa bikovima.
Anin san je da postane matador, što je najviši stepen koji toreador može da dostigne. Time je ona kročila na zabranjen teren, jer u svetu borbi sa bikovima još uvek dominira uverenje da se tu dokazuje muška nadmoć. Anu ta činjenica ne obeshrabruje, kao ni priča o Kristini Sančez, prvoj ženi koja je 1996. postala matador, ali je morala da napusti karijeru jer su muške kolege odbijale da zajedno sa njom nastupaju u areni.
U školi trenutno trenira oko 90 mladića i pet devojaka od kojih je Ana najbolja. Cene je i kolege muškarci. Za godinu dana završiće trening i onda će morati sama da se dokazuje, kako u susretu sa bikovima, tako i sa muškarcima.
Trening je veoma naporan. Već tri godine ona sedam dana u nedelji dolazi u ovu školu, bavi se džogingom i uveče odlazi u fitnes centar. Uprkos velikim naporima, Ana mora da pazi šta jede. U prvoj godini treninga morala je da oslabi 13 kilograma i njen trener smatra da je još uvek suviše bucmasta, jer je izgled veoma bitan u borbi sa bikovima, isto kao i godine starosti. Ana je mlada, ali uprkos tome, krije godine. Dalje od sedamnaeste ne želi da odmakne.
U svakom slučaju, ona je dovoljno stara da razmišlja o onome čime se bavi. I u Španiji se sve češće čuju kritike da borbe sa bikovima predstavljaju anahrone surove rituale. Anu su nazivali 'ubicom' i 'mučiteljem životinja'. Nju to ne uzbuđuje. 'Onaj ko me smatra ubicom, sa njim ne razgovaram. Ako svoju kritiku iznese sa poštovanjem, spremna sam da raspravljam', kaže ona. Svakome ko ne shvata da je borba sa bikom nešto više od krvave i opasne igre, Ana će pokušati da objasni da se u odmeravanju snaga između čoveka i bika pre svega radi o poštovanju, ljubavi i prijateljstvu. Njen najbolji prijatelj je bik i borba sa njim je ples. Ona ne poriče da taj ples završava smrću njenog najboljeg prijatelja. 'Jedino je bitno da ga brzo ubijem. Toliko mu dugujem', kaže Ana.
Nedelju dana kasnije se u selu udaljenom 50 kilometara od Madrida održava fešta i naravno neizostavna borba sa bikovima. Ana nastupa u tradicionalnoj kitnjastoj odeći. Skamenjenog lica stoji u sredini arene i čeka da se nađe oči u oči sa 300 kilograma teškim bikom. Pri tom je ova mlada životinja upola lakša od kolosa sa kojima će morati da se nosi kao matador.
Otvaraju se vrata i bik bezglavo juri u arenu. Iznenada ugleda Anu i započinje njihov smrtonosni ples. Posle par minuta ona se povlači iza bulardera - drvene ograde, pošto je sada red došao na bandaljerose čiji je zadatak da biku u vrat zabadaju ukrašene šipke sa kukama da bi ga razjarili. Ana je prvi plašt zamenila muletom, poznatom crvenom maramom i uspeva da razjarenu životinju usmerava u pravcu u kome želi. Zatim trenutak nepažnje i bik je rogovima baca u vazduh. Srećom, nije je probo. Ona ustaje, ponovo uzima muletu i sablju. Borba ulazi u završnu fazu. Još nekoliko figura i ona staje u poziciju da mu zada smrtonosan udarac. Ako hoće da dobije trofej - uši i rep bika - mora da ga usmrti prvim udarcem. Stoji ispred iscrpljene životinje koja nema više snage da se kreće. Ana fiksira svoj plen, svog najboljeg prijatelja. Njen pogled donosi smrt. Ona zadaje udarac, ali bik ne pada. Tek iz četvrtog puta uspeva da ga ubije.
Sledećeg dana Ana ponovo trenira. Ona je svesna da matador koji nastupa u madridskoj areni 'Las Ventas', svetilištu borbe sa bikovima, mora da zna da ubija. I to otprve. CDC/SM
