Izvor: Blic, 03.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rođendani i poneka ljubav
Aca Paunović je u subotu napunio 26 godina i po prvi put u životu svećice na torti nije ugasio sam. Pravu rođendansku žurku priredili su mu njegovi drugari iz Centra za decu i omladinu ometenu u razvoju, koji će deset dana provesti u Mitrovcu na Tari. Aca je tortu podelio i sa drugom decom koja rođendan slave ovih dana, a zatim su svi odgledali predstavu.
Daleko od gradske vreve, oko 230 dece ometene u razvoju od četvrtka ima priliku da uživa u raskošnoj prirodi, dugim šetnjama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i druženju u dečijem odmaralištu u Mitrovci na Tari. Većina se prvi put odvojila od roditelja, a mnogi su se čak i zaljubili.
- Sve mi se sviđa. Lepo se družimo, igramo, a uveče idemo u diskoteku. Imam puno drugova, a najlepše mi je što sam slavio rođendan s njima - priča Aca Paunović i dodaje da jedva čeka veče kada će birati najlepšu devojku.
O deci koja se trenutno nalaze na Tari brinu 73 vaspitača, a tu su i profesori fizičkog, defektolozi, animatori, logopedi i lekari koji dannonoćno brinu o njima. Na put je krenulo i dvadeset četvoro roditelja koji se nisu odvažili da puste decu bez njihovog nadzora.
- Posle preležanog meningitisa ostale su trajne posledice i tada smo se zarekli da se nikada nećemo razdvajati. Na Tari je prelepo, a najbitnije je i da naš sin uživa. On je inače vrlo statičan, pa smo se iznenadili kako se lepo uklopio. Ne mogu a da ne pohvalim sve vaspitače koji se oko njih trude kao da su im roditelji - priča Mile Risavić, koji je u Mitrovac došao sa sinom i suprugom.
Dok smo pričali sa porodicom Risavić, prišla nam je Vanja i požalila se da ona jedina iz njene grupe nema dečka i da je zato jako tužna. Ipak, ubrzo joj je prišao Boris, koji ju je uhvatio za ruku i pitao da li hoće s njim da ide da gleda predstavu. Više nije bilo razloga za tugu.
- Oni imaju iste potrebe i osećanja kao svi njihovi vršnjaci. Zaljubljuju se, druže se, vole i pate... Mi imamo čak i par koji uz odobrenje roditelja živi zajedno. Ovo je druga godina zaredom da grad Beograd finansira rekreativnu nastavu za decu ometenu u razvoju. Oni ovde dobijaju istu negu i terapiju, ali su mnogo opušteniji i srećniji - rekla je za „Blic" Ljiljana Jovčić, sekretar za dečiju i socijalnu zaštitu.
Popodnevni sati rezervisani su za zajedničke sportske aktivnosti u kojima ravnopravno učestvuju svi - od najmlađeg sedmogodišnjeg autističnog dečaka pa do najstarijeg korisnika koji ima 40 godina, svako u skladu sa svojim mogućnostima. Najhrabriji se takmiče, dok ih ostali bodre s tribina. Najviše pažnje su u petak izazvali košarkaši, ali su nam profesori rekli da su im interesantni još i vožnja bicikla, kao i skokovi udalj.
- Moja devojka Maja i ja više volimo da navijamo. Pošto u jednom timu igra moj najbolji drug, uvek navijamo da on pobedi. Mi volimo da plešemo i da se šetamo - priča Bazal S. koji ne ispušta devojku iz zagrljaja.
Deca ne pristaju da odu na spavanje ako ih na kraju napornog dana ne čeka opuštanje uz igru. Zato je posle večere obavezan odlazak u diskoteku gde se biraju najbolji plesni par, mister, misica, ili se gleda predstava.
- Ustajemo rano ujutru, izađemo napolje da radimo vežbe, a onda idemo na doručak. Malo se odmorimo, pa idemo u šetnju. Vaspitač je rekao da ćemo da idemo na neku livadu, koja se ljulja kad skačeš po njoj jer se tu nalazi vodeni čep. Ako taj čep izvučeš, sve će se pretvoriti u more - kaže vidno oduševljen Ana i dodaje da najviše voli veče jer tada puštaju glasnu muziku i svi zajedno igraju.
Beg iz svakodnevice
Rekreativna nastava je prilika da deca i mladi ometeni u razvoju bar na pobegnu iz svakodnevnice u kojoj se uglavnom osećaju izolovano i druže sa onima koji ih najbolje razumeju.
- Trudimo se da im ispunimo dan, osluškujemo njihove želje, tako da na kraju dana svi budemo zadovoljni. Jako nam je bitna i saradnja s roditeljima, jer oni najbolje znaju s kojim problemima se suočavaju. Kada roditelj prvi put dovede dete u naš centar, mi ga ne tešimo već otvoreno kažemo da smo tu da im pomognemo, ali da ne možemo nikoga da izlečimo - priča Nikola Paunović, vršilac dužnosti direktora Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju, i dodaje da će im poslednjeg dana prirediti iznenađenje - veliku logorsku vatru.
