Izvor: Blic, 07.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plašili smo se ovakvog mira
Plašili smo se ovakvog mira
Srpsko selo Klokot udaljeno je dva-tri kilometra od Kosovske Vitine. Nalazi se u potpunom okruženju Albanaca, a izoluju ga američki vojnici. U Klokotu, kako meštani kažu, iz besa, uz torture, ucene i svakodnevne pretnje preživljava 1.250 Srba.
U pitanju je najbrojnija srpska enklava južno od Gračanice prema Štrpcu, pošto su Albanci u poslednje tri godine, što uz ubistva, ucene i prebijanja, pa čak i plaćajući od pet do deset >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hiljada evra za ar najkvalitetnije kosovske zemlje, preuzeli zemlju od srpskih domaćina iz opštine Vitina.
U urbanom delu grada od nekih 3.500 Srba ostalo je svega 320 Srba. Upravo zbog značaja Klokota, zbog transferzale Štrpce-Gračanica, albanski ekstremisti su poslednjeg dana jula u 'gluvo doba noći' digli u vazduh 'celo naselje' - porušeno je pet srpskih kuća u severnom delu sela, uz liniju razdvajanja sa susednim albanskim naseljem Žitinje. Njihovi vlasnici, gastarbajteri iz Nemačke i Švajcarske, bili su odlučili da svoju ušteđevinu ulože u rodno selo, da se za koju godinu vrate, čime su preostale Srbe u Klokotu 'pride' uverili da neće ostati usamljeni, da će talas povratka krenuti.
- Verovali smo da je došlo do smirenja situacije. Američki vojnici, od kojih nesmo imali koristi, povukli kontrolne punktove. Često bi u zadnjih nekoliko meseci došli u selo i onako moleći tražili da sastavimo ekipu da igramo mali fudbal sa Albanci. Na Petrovdan u selo su svirali vranjanski trubači. Počeli ljudi sami bez pratnje da idu u Srbiju, do Gračanice ili Štrpce. Ameri i UNHCR nam dali pare da adaptiramo tri minirane kuće u južni del sela i obećali da će i ostali sedam da obnove do kraj godine. I, počesmo da živimo. Al' tu noć, dok je većina naše omladine ubijala vreme na seoskoj raskrsnici ili po kafići, tri jake uzastopne detonacije koje su srušile pet vila na severu sela, ponovo su vratile ono što smo znali - priča prvi čovek tamošnjih Srba Trajan Trajković.
- Albanci neće odustati od želje da nas proteraju. Plašili smo se mira. Ove godine zasejali njive. Sve rodilo, krenuo povratak. Niko ne prodaje. Amerikanci počeli da svrćaju na kavu po kuće. Međutim, odmah posle ovu nesreću stotine bornih kola i hiljade vojnika su krenuli u pretres naši domova. Mene su držali tri sati u kućni pritvor. Tražili da im kažem prstom koji Srbin minirao kuće i ko je odgovoran što su dva američka vojnika povređena - priča Trajan i prenosi reči zamenika američkog komandanta Kfora generala Batrisona. 'Vi mora da čuvate moje ljude. Vi znate huškače kojima nije stalo do integracije u Klokotu. Srbi su minirali kuće jer su prodate', tvrdio je on i pretio da će prevrnuti svaki grumen zemlje dok ih ne nađe. Uveravao sam ga da to Srbi nisu uradili i pitao da mi odgovori šta su radili njegovi vojnici u blizini porušenih kuća. Skoro je poludeo od besa i pozvao obezbeđenje.
To nije bio pretres. To je bilo ludilo. Ni mali deca u kolevku nisu ostavili sve dok administrator Kosova Mihael Štajner nije izdao nalog - obustaviti pretres - završava svoju priču Trajković.
U susedstvu porušenih srpskih kuća od siline detonacije popucala su stakla na kući u kojoj žive izbeglice Snežana i Ranđel Pavić, koje su Albanci proterali iz Žitinja. 'Tam su nam zapalili dve naše, dve od dever i tri od naši komšije kuće. Ovdi smo se skrasili. Čim padneja mrak navučemo krpu na prozor. Ne smem ni lampu da palim a Amerikanci došli. Lupaju, vrata da obiju. Kažem na muža da otvori. Izbacili nas vanka, traže da kažemo ko stavlja mine', priča Snežana Pavić, srčani bolesnik, dok njen suprug Ranđel moli da je više niko ne uznemirava pošto je popila šaku 'bensedina'. On tvrdi da je samo luda sreća spasla Đorđa Pavića smrti, pošto je starac primetio paket na terasi i onako za svaki slučaj ga sklonio 'na kraj si kuće. Petnaestak minuti posle paket je odleteja u vazduh. Bila je to mina', kaže Ranđel. Upravo u trenutku kada je reporter 'Blica' razgovarao sa Pavićima stiglo je desetak novih kosovskih policajaca. Uz pretnje i 'savete' da nije dozvoljeno snimanje dok se istraga ne završi, nastavljeno je saslušanje desetak srpskih porodica nastanjenih u severnom delu Klokota uz ono obavezno upozorenje da će ostati bez humanitarne pomoći i penzije od 28 evra ukoliko ne kažu ko je minirao 'albanske kuće' koje su oni uredno platili srpskih gastarbajterima, što svi do jednog Srbina u Klokotu demantuju tvrdeći da se radi upravo o nosiocima akcije povratka Srba u Klokot kod Kosovske Vitine. Neđeljko Zejak
