Izvor: Blic, 20.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odstojala 90.520 sati
Odstojala 90.520 sati
Današnji mladi tipografi verovatno o vrstaču znaju samo iz knjiga. Nikad ga nisu držali u rukama, ubeđena je Hristina. I kao da je malčice razočarana. - Ovi - dodaje kao da nekog pravda - današnji majstori ne znaju šta je cicer, koliko ima proreda, a koliko prored ima punkta. Ne znaju kako šilo zagađeno olovom ume krvnički da ubode u prst. Sad rade sve na kompjuteru. Nema olovnih redova, nema više starih metera sa šilom u rukama - kao da se vajka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << majstorica Cica.
Da napusti školu i postane ručni slovoslagač u maloj štampariji Hristinu je naterala sirotinja. Slučaj je hteo da njen otac Milan Dimitrijević, pregledač kola na železnici, bežeći od muke i čemera jednom, prvi put u životu, svrati u kafanu. Tamo je već za svojim stolom čitao novine u Smederevu čuveni majstor Brana, predratni vlasnik 'Štamparije Marinković'. Kada je Milan ušao u kafanu, majstor Brana je samo malo spustio novine i sve je video. Ništa nije morao da pita. Majstor Brana je znao kako se gleda u ljudsku dušu.
Znao je i da pregledač kola od kupona za hleb i meso ne može da izdrži sina na Glumačkoj akademiji u Novom Sadu, kćerku na Veterini u Beogradu, drugu na Trgovačkoj u Požarevcu, treću u nižoj gimnaziji.
- Ja u to vreme nisam imala pojma šta je štamparija. Nisam znala ni da tako nešto uopšte postoji. Majstor Brana počeo je priču kada je mom ocu bilo najgore. I očas ga ubedio. Sutradan sam otišla na zanat u štampariju; kao, privremeno, pa ostala do penzije - govori setno majstorica. Od čitavog života ostalo je samo sećanje i pinceta, pouzdani svedok da je bila majstor.
U vreme kada je buduća majstorica ušla u ručnu slagačnicu Gutenberg je bio daleko, sofisticirani prelom nezamisliv. Tek sedamdesetih stići će, sada već zaboravljeni, fotoslog. Štamparija je radila slovima nasleđenim od Marinkovića: pedeset sanduka ručnih slova i tri sanduka drvenih slova od 24 cicera za parole i pozive na mitinge. Novine su slagane slovo po slovo. Ručno. Prvi, otpisani linotip, stigao je iz 'Politike' u Smederevo 1958.
- Gledali smo u linotip kao u Aladinovu lampu.
Izračunali smo: majstorica Cica je, da bi pobedila sirotinju i pomogla ocu da ishrani porodicu i decu iškoluje, u štampariji odstojala 90.520 sati! Poslednji posao - seća se - bio je prelom neke brošure za Železaru. Čitavu brošuru složila je, ručno, iz nonparela. Mlađima treba reći: nonparel je sitniji od buve. Non plus ultra je za prored sitniji. Gotovo nevidljiv. Kad se novina odštampa onda se stranica, olovna ('teška kao olovo' oko 50 kilograma) prvo ispere kamenom sodom, potom na ruke ('oslonjeno o stomak, drugačije ne može') nosi na javnu česmu (u štampariji nije bilo vode) da se ispere.
- Skoro sam išla u štampariju. Zamislite, sad imaju parno grejanje. I sve rade na kompjuteru. M. S. Pešić
