Izvor: Blic, 05.Jul.2008, 22:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Naš čovek gradi kulu visoku kilometar i po

Znate li ko će da gradi najveću zgradu na svetu? Beograđanin, Đorđe Dinić. U Džedi, gradu na obali Crvenog mora, američka kompanija „Bahtel" gradiće stambeno-poslovni kompleks na 250 hektara, a centralno mesto će zauzimati kula visoka 1,6 kilometara, sa hotelom, restoranima, prodavnicama. Vrednost projekta je 10 milijardi dolara, a projekt menadžer je Beograđanin Đorđe Dinić.

Građevinski fakultet završio sam u Beogradu 1980. godine i sedam godina proveo na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njemu kao asistent. Magistrirao sam i doktorirao na Imperijal koledžu u Londonu i krajem 1987. otišao iz Beograda da bih radio u konsultantskoj firmi „WS Atkins" u Epsomu, blizu Londona - priča Dinić za „Blic nedelje".

Čak 6,5 godina radio je u američkoj kompaniji „Fluor Daniel", da bi 1997. godine prešao u „Behtel". Nakon boravka u Velikoj Britaniji, Grčkoj i Indiji, obreo se u Al Džubailu u Saudijskoj Arabiji, gradu u Persijskom zalivu u kome se nalazi najveći industrijski centar ikada podignut u svetu.

Radni dan od 12 sati

U Saudijskoj Arabiji Dinić živi već pet godina i, kako kaže, potpuno se navikao na tamošnji način života. Radni dan mu traje 12 sati, vikend nikad nema ceo slobodan, ali stiže i da igra tenis dva puta nedeljno, da ode u teretanu i s drugarima na večeru ili u pab.

- Budim se svakog radnog dana u pola šest, a na poslu sam već u šest i 20. Prvo pročitam elektronsku poštu, a s radom počinjem u sedam. Pauza za ručak je sat vremena, ali nikada ne iskoristim baš ceo sat. Najranije napuštam posao oko pola sedam, ali mobilni telefon i blekberi nikad ne isključujem, u slučaju da se nešto nepredviđeno desi. Vikend traje jedan i po dan - četvrtkom se radi do 12 sati, a petkom se ne radi. Kad god mogu, vikendom odem u Bahrein u Britanski klub, potom na večeru ili u pab sa drugarima. Tenis igram dva puta nedeljno, a trudim se da idem i u teretanu redovno - dodaje naš sagovornik.

Uslovi za život su odlični. Benzin je jako jeftin, kaže Dinić. Litar košta 0,67 rijala (oko 11 evrocenti), što znači da za jedan evro može da se kupi oko devet litara benzina. Hrana je takođe jeftina, a izbor je veliki. Zaposleni na korišćenje dobijaju komforne, udobne i kompletno nameštene stanove, a stranci koji ovde rade ne plaćaju porez, kaže Dinić.

- Uslovi izvođenja građevinskih radova, međutim, u ovom delu sveta su dosta teški. Ne samo zbog zemljišta, već i zbog visokih temperatura koje dostižu i do 50 stepeni Celzijusa preko leta, ali i zbog vlage koja je tri meseca godišnje 100 odsto - od sredine juna, juli, avgust i polovina septembra. Ipak, investicije su ogromne. Vrednost do sada uloženih investicija u Al Džubailu iznosi 71 milijardu dolara - kaže on.

Traže se stručnjaci

- U arapskim zemljama velika je potražnja za stručnjacima sa iskustvom. Uslovi su kao u firmama sa zapada i naši ljudi koji su zainteresovani da ovde rade treba da prate vebsajtove engleskih i američkih kompanija, a mogu i da se jave na mejl naše HR službe - emerya@rcjubail.gov.sa - kaže Dinić.

Usponu ovog regiona i ekspanziji radova doprineo je veliki kapital koji su imućne arapske porodice ranije držale na Zapadu, a koji se posle rušenja Svetskog trgovačkog centra u Njujorku vratio nazad u ovu regiju, objašnjava naš sagovornik. Naravno tu je i veliki priliv profita od izvoza nafte. Saudijska Arabija, koja svakog dana izvozi 12 miliona barela, ima profit od izvoza od blizu 1,5 milijardi dolara dnevno, objašnjava Dinić, i kaže da su za sada male šanse da „Behtel", koji je gradio autoputeve u Hrvatskoj, Rumuniji i Albaniji, slične projekte radi i u Srbiji.

Ipak, naš sagovornik veruje da je neminovno da Beograd dobije mesto u Evropi koje mu pripada, ali za to je, kaže, potrebna politička i ekonomska stabilnost.

- Beograd će imati potencijal za kapitalne investicije tekkada Srbija bude postala deo Evrope. Tada će i cene nekretnina početi da se izjednačavaju sa realnim evropskim cenama.

„Zgrada od jedne milje", kako je već prozvana buduća najviša građevina na svetu, u poređenju sa nekim ranijim rekorderima zaista je pravi džin

Ne plaši se malarije ni kobri

U Indiji sam radio na tada najvećoj rafineriji na svetu. Bilo je to od 1997. do 1998. godine, a posao je bio vredan 6,5 milijardi dolara. Radilo se u državi Gujurat, gde ni sami Indusi nisu hteli da idu. Bila je rasprostranjena malarija, a kobra je bila domaća životinja u bašti - priča Dinić.

Metro po ugledu na atinski

Uoči Olimpijade 2004. Dinić je radio na izgradnji atinskog metroa.

- U Atini metro ide ispod grada i gde god smo krenuli da kopamo, nailazili smo na predmete iz doba antičke Grčke: ćupove, vaze, posude, novčiće... Odmah je dolazilo Ministarstvo za kulturu Grčke i obustavljalo radove, ponosno štiteći svoju zaostavštinu, tako da smo često strepeli da li će posao biti završen u predviđenom roku. I pored toga, sve je urađeno na vreme - kaže Dinić.

Grci su, prema njegovim rečima, pametno iskoristili kredite EU koji su joj dati za poboljšanje infrastrukture i transporta. Ukoliko bi Srbija pristupila EU, on kaže da je siguran da bi sličan model rešio i saobraćajne probleme u Beogradu.

Nastavak na Blic...