Izvor: Blic, 21.Mar.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na salašu živi ko mora, a ne ko voli
U pesmama, uz tamburaše i vino i olabavljene kravate, sve je to lepo i krasno: salaši kao na goblenima, đeram, ringlov, snaše...
Al' lažu kolege poete i muzikanti! Lepota se na salašu ne prima: oduva je prvi vetar preko ravnice kad zakovitla sneg i svaku pahulju pretvori u žilet, ili je spali sunce što se presporo vuče preko velikog neba. Zatre je šta pre naiđe... Zbog toga na salašu živi ko mora, a ne ko voli.
Istina, poslednjih se godina pod imenom salaša >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naveliko reklamiraju restorani i hoteli u "autentičnom nacionalnom stilu", ali to je druga priča, i za ovu priliku nezanimljiva. Jedino što to zamagljuje sliku, pa se čini da salaša ima dosta. A nema: salaši, naime, nestaju. Kad salašar, pošto je poslao decu u grad, ostari i umre, na zgradi prvo propadne krov pa se kiša sliva niz zidove i raskvasi ih, a odozdo ih napadne trava... Bunar se uruši i jedino još se kere vrzmaju oko onoga što je nekad bilo dvorište... a posle više niko ne ide na tu stranu.
Domaćinstvo Gene i Desanke Jurišić u svim se knjigama vodi kao "poljoprivredno" - i briga nekog tamo što je reč o možda poslednjem salašu u ovom delu Vojvodine. Doduše, ni Gena se ne potresa što za njega ne mare mnogo. Ceo život - a ima 83 godine - ako se izuzmu one četiri godine zarobljeništva u Nemačkoj, proveo je na salašu smeštenom ne mnogo daleko Žablja, živeći kao i svi drugi: rodio se tu, oženio se Desankom, izrodili i podigli decu, radovali se unucima i praunucima... i radili.
Prema jednoj definiciji, salaš je "objekat podignut u polju, a namenjen i za stanovanje i za rad... i odsustvo bilo kojeg od ova tri uslova negira pojam salaša". Gena i Desanka su, dakle, "pravi" salašari.
Sve je u njihovom domaćinstvu kao na goblenu: bela dugačka prizemna stambena zgrada i ekonomski objekti, sve raspoređeno u obliku ćiriličnog slova P, zbog vetra... pa đeram ispred kuće sa valovom za pojenje stoke, iza čardaka za kukuruz i šupe za alatke i kola - bašta, a ispod bagremova košnice. Po dvorištu kokoške i morke, i sitni čupavi psi, samo naizgled lenji: njihovo je da brinu o stadu ovaca koje luta obližnjim livadama.
- Imao sam, tu skoro - kaže Gena - šezdeset svinja, al' sve sam to prodao budzašto. Skupa 'rana, ne isplati se nimalo.
U štali ima šest krava i konja, kobilu Drinu. "Nju prežem, ne palim traktor..."
- Nekad smo mi seljaci uvek imali novca kod sebe...
On ovo kaže tiho, poverljivim tonom, kako se već o toj stvari govori drugima, jer vazda je bilo lopova i pljačkaša, a noći su na salašu gluve i ni pušku nema ko da čuje, a kamoli jauk ili poziv u pomoć...
- Uvek smo imali novac... a sad: ništa! Sve što kupujemo je skupo, a prodajemo u bescenje.
To kaže glasno, ozbiljno, pa mu se osmeh vrati na lice. Gena je veseo čovek: osmehuje se kad pozira sa Drinom, kad od novinara traži da oceni težinu bele koke, kad objašnjava kako funkcioniše pumpa za vodu postavljena u štali 1938. godine...
Pita ga, recimo, novinar, čemu služi nekakva zarđala mašina u dvorištu, a on će, ozbiljno: "Za čupanje gusaka!" Novinar šta će - tamo odakle je jele su se kokoške, a perje parilo vrelom vodom pa bacalo - priđe spletu poluga i zupčanika i gleda gde bi tu trebalo ubaciti gusku a gde čekati perje, a Gena prasne u smeh... Malo postiđenom novinaru objasni da je to što zagleda - "geplih", poljoprivredna mašina koju pokreće konj, a koja služi za seckanje stočne hrane.
- Dolazili su mi razni i tražili da je kupe, da plate koliko tražim. Nisam dao. To je geplih star sigurno sto godina...
Istina, teško je na Geninom salašu naći nešto mnogo novije. Nema ni struje...
- Lepo! - odgovara uz osmeh Gena na pitanje kako se živi u takvim uslovima. Osmeh nestane tek kad napomene da mu je ovih dana, ipak, malo teže, jer Desanka je bolesna i kod sina je u Žablju.
- Sve je na meni...
Ceo salaš, poslednji u Banatu, i Gena. Sam...
Filmadžije donele struju
Na Geninom salašu Ljubiša Samardžić snimao je film "Konji vrani".
- Razne sprave su doneli, ta tri meseca bilo je struje. Ogradu su mi srušili, onde je bila... A posle su sve odneli - kaže Gena.
