Izvor: Blic, 27.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi znamo da je ovo i dalje Srbija
Mi znamo da je ovo i dalje Srbija
Vi ste nam prvi Srbi koji nam dolazite sa kosovske strane od dolaska ove strane vojske. Iz pravaca Podujeva i Prištine preko brojnih albanskih sela teško je zamisliti da Srbin može bezbedno da prođe i dođe do ovih naših gudura i u ovu nedođiju. Ako Srbin krene Labskim krajem sigurno je i danas stavio glavu u torbu. Nas je ovde zaštitila i sačuvala Srbija. Bolje da kažem opština Medveđa.
Ovom pričom nas dočekuje najstariji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << meštanin jedinog preostalog srpskog sela Medrgovac u opštini Podujevo 87-godišnji Todor Cicmil.
Duboki tragovi guma Kforovih vozila u snegu i blatu govore da i do ovog sela dolaze strani vojnici. U tri mahale Medrgovca u trinaest domaćinstava živi 23 stanovnika, uglavnom starih. U središnjoj mahali, gde su četiri srpske kuće, nalazi se mala baza češkog Kfora u kojoj je stalno najmanje dvadesetak vojnika.
- Srbi iz Orlana, Podujeva i drugih mesta sa Kosova prolazili su tog juna ‘99. preko našeg sela za Srbiju, a mi smo odlučili da ne idemo. Tako smo čekali ove bezbožnike kao ovce nož. Iza nas smo imali državu Srbiju a prema Kosovu samo albanska sela i Albance. Došli su brzo i strani vojnici pa je naš opstanak bio još sigurniji - nastavlja starina Todor.
Tri mahale srpskih domaćinstava u Medrgovcu udaljena su jedan od druge više od pola kilometra. U Medrgovcu je i tridesetak kuća Albanaca, ali su ona u drugom delu, na zapadnoj strani planine.
- Živimo kao životinje u rezervatu i sa totalnom izolacijom od Kosova i Metohije. Jedini izlaz nam je prema 20 kilometara udaljenoj Medveđi koja nas je od prvog dana pomagala i stavila u zaštitu kao da pripadamo njihovoj opštini. Po tome se i vidi da je i Kosovo Srbija. Zahvaljujući Medveđi selo je opstalo. Eto, pre godinu dana iz pravca Medveđe asfaltiran je put do kilometar i po do Medrgovca, do same administrativne granice, pa sada smo se približili i Srbiji i Medveđi - kaže Momčilo Ivović, koji radi u Kuršumliji, ali svakog vikenda posećuje ostarele roditelje u selu.
U Medrgovcu su ostali samo stari. Albanci su zauzeli seosku školu pa su srpska deca morala da nastave školovanje u Kuršumliji, Medveđi ili drugim susednim školama u Srbiji gde Medrgovčani imaju rodbinu.
- Od dolaska Kfora Albanci su zapalili samo dve srpske kuće a bilo je i nekoliko slučajeva krađe krupne stoke. Sada nam najviše uništavaju i kradu šume. Oskrnavili su nam i seosko groblje. Sve je to Kfor evidentirao i zabeležio, ali do sada još niko nije uhapšen niti je odgovarao za ova nedela - kaže Momčilo.
Albanci su juna 1999. godine posekli bandere za struju koje su vodile prema srpskim mahalama pa su Srbi više od pet meseci bili bez struje. Onda su češki vojnici postavili nove bandere i uspostavili struju za selo. Meštani kažu da održavaju dobre odnose sa češkim vojnicima koji im pomažu i štite ih.
- Sve do kraja prošle godine češki vojni lekar je obilazio, pregledao i davao medicinsku pomoć bolesnima u selu. Sada ponekad dođe lekar iz Medveđe ili mi odemo tamo za lekarsku pomoć - kaže Miloš Spasić.
Samohrana 68-godišnja Milica Sarić kaže da joj Kfor mesečno daje 34 evra, 'za brašno, so i šećer'. Iako je selo na velikoj nadmorskoj visini meštani govore da ovde uspeva sve dobro: pšenica, kukuruz i krompir ali da su najbolji tereni za uzgoj stoke.
- Živimo od malo ovaca i krava. U ovakvoj situaciji toliko i možemo - kaže Mara Ivović. Z. V. Vlaškalić
