Izvor: Blic, 23.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mala soba sa pogledom na - ništa
Mala soba sa pogledom na - ništa
Izbegličko naselje u Radincu, za koje Dragan Anđelković, potpredsednik opštine i predsednik Štaba za humanitarne aktivnosti, kaže da je najveće u zemlji, broji oko hiljadu stanovnika. Ukupan broj izbeglih, raseljenih i prognanih u smederevskoj opštini dobija se sabiranjem stanovnika u kampu Radinac, Mala Krsna i Mihajlovac, dodaju se, zatim, oni koji su u porodičnom smeštaju, zatim se od pretpostavljenog broja neevidentiranih odbije takođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pretpostavljen broj prijavljenih više puta. Papiri se množe, problemi takođe i ljude je lako izgubiti u administrativnom slalomu. Zato niko ne operiše tačnom cifrom nesrećnika. Među onima koji su se ponovo okućili najviše ih je s Kosova.
Neki su bili dalekovidi: u Smederevu su podigli kuće ranih sedamdesetih i osamdesetih. Da bi se uselili u protekloj deceniji. Računa se da je dvostruko više izbeglih sa Kosova nego iz Hrvatske i Bosne. Tokom desetak godina u Smederevo je stiglo oko 15.000 ljudi. Sa Kosova je došlo i 1.500 osnovaca i 500 srednjoškolaca. Toliki priliv stanovništva poremetio je ustaljeni ritam grada. Radnih mesta nema, u 'Vodovodu' tvrde da je potrošnja vode na granici proizvodnih mogućnosti, u 'Ishrani' peku 12.000 vekni više.
Draga Klarić izbegla je 1991. godine iz Karlovca, sa mužem Milošem i sinom Željkom. Muž joj se ubrzo zaposlio u beogradskom preduzeću 'Rad' i od preduzeća dobio četiri sobe u baraci nekadašnjeg akcijaškog naselja 'Sedam sekretara SKOJ-a'. Preduzeće je Klarićima adaptiralo baraku za život, uvelo vodu i struju. Kad se okrenula godina počeli su iz 'Rada' da stižu i računi za stanarinu: od hiljadu dinara zarade, pola za stan.
- Od ‘93. godine nije bilo plate ali je preduzeće davalo šećer, brašno, ulje, krompir, pa smo preživeli. Ništa nismo uzimali, niti dobijali od humanitarne pomoći. Kad je procurio bojler, rečeno mi je da to nije problem kampa već moje porodice jer je stan naš, privatan. Do ‘99. godine smo se malo skućili. Kamp je bio podeljen na izbeglice koje rade u 'Komgrapu' i izbeglice zaposlene u 'Radu'. Onda je ponovo izbio rat, bombardovanje, stižu izbeglice sa Kosova, u kampu postaje tesno. Moj muž je od Dečana do Subotice pravio kućice za izbeglice a sebi ništa nije napravio - kaže Draga Klarić.
Uzgred, od početka godine Miloš je na bolovanju. A sezonac nema platu dok boluje. Upravnik kolektivnog centra u Radincu doneo je 15. avgusta 2001. godine naredbu kojom je naložio da se porodica Klarić 'zbog racionalizacije stambenog prostora' do 17. avgusta iseli iz tri sobe koje je - čitalac nije zaboravio - porodica dobila od preduzeća 'Rad' i za koje, uredno, plaća stanarinu.
Klarići tvrde da su upravnikovu naredbu dobili šesnaestog uveče, sutradan su im dobro jutro nazvala četiri policajca i radnici 'Sartida' angažovani za deložaciju. Posle dolaska policije i komešanja ostalih izbeglica nađen je kompromis. Umesto da iz četiri sobe pređu u jednu, Klarići su napustili polovinu stambenog prostora u koju je, takođe iz kampa, smeštena četvoročlana porodica Smoljanović izbegla 1992. godine iz Dubrovnika.
- Imao sam četiri sobe u kampu, a sada me je upravnik premestio ovde, u dve prostorije, sa suprugom, kćerkom od 22 i sinom od 26 godina - kaže Svetozar Smoljanović (61) i nastavlja:
- Tamo sam imao more ispod prozora a ovde jednom u godini smognem snage da odem do susednog sela, da prekratim vreme. Ne mogu se vratiti jer tamo više nemam ništa, sve je sravnjeno sa zemljom. S dve hiljade penzije živimo supruga, dvoje odrasle dece i ja. Ne mogu ni u podstanare ni u sustanare. I mislim - dodaje - da na ovoj upravnikovoj naredbi, ako je valjana, treba da stoji žig Komesarijata za izbeglice a ne 'Sartida'.
Stari Smoljanović je, za razliku od supruge Ljeposave, koja tuguje za prethodnom barakom, sačuvao duh.
- Supruga je radila u Hotelu 'Ambasador', ja sam takođe radio u dubrovačkom hotelu sa pet zvezdica, ovde bismo pristali i na tri zvezdice, ali smo dobili dve sobe s pogledom na sedam zvezdica, kaže aludirajući na ulazu u kamp crvenom bojom izmolovane sekretare SKOJ-a. Klariće je trebalo da, u prisustvu policije, isele radnici 'Sartida'. Prema kazivanju izbeglica, kada su radnici videli o čemu je reč odbili su. Zbog toga im je, tvrde izbeglice, upravnik kampa zapretio otkazom. Šta ćete učiniti ako vas i odavde isele ?, pitamo, i odmah stiže jedva čujan odgovor: Ne znamo. M. S. Pešić
