Izvor: Blic, 12.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupovina žirafe mnogo težak posao
Šta je zoološki vrt bez žirafe, isto što i svadba bez muzike?! Ali žirafu treba naći na tržištu, platiti, transportovati, stvoriti joj adekvatne uslove za život"
Sve to košta i nimalo nije jednostavno i zbog toga je Dragan Marković Palma i tražio pomoć države, kako bi obogatio jagodinski zoo-vrt.
Novinar „Blica nedelje" upustio se u avanturu „kupovine" žirafe „za jedan zoološki vrt u Srbiji".
Krenuli smo od Beograda. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Direktor Vuk Bojović nije hteo ni rečju da nam pomogne, ne zbog toga što bismo mu preoteli posao, već zato što je „Blic" objavio tu vest o Palmi, Vladi i žirafi. Ono da je Vlada odvojila 19 miliona dinara za nabavku žirafe.
Mirko Šinković, direktor Zoološkog vrta na Paliću, rekao nam je da je cena žirafe stvar pogodbe kupca i prodavca, tehnike, scenarija, i iskustva. U odnosu na cenu kamile to je prava sitnica. Transport, po njemu, košta 2.500 evra, ako potiče iz neke od evropskih zemalja. Međutim, ako je uvozite sa drugog kontinenta, treba dobro da proverite sve džepove i račune... savetovao nas je Šinković, ali nije hte da nam kaže gde da kupimo žirafu.
Idemo dalje, Crna Gora nema zoo-vrt, a zoo-vrt u Republici Srpskoj nema žirafu. Okrećemo Zagreb.
Davorka Maljković, direktor zagrebačkog zoo-vrta, kaže nam da su životinje poput žirafe u programima uzgoja zaštićenih vrsta. Svakim programom upravlja koordinator koji prema genetskim i drugim zahtevima određuje u koji će vrt ići koja jedinka. Koordinator vodi rodovnu knjigu za svaku životinju na osnovu koje se formiraju genski primereni parovi za reprodukciju.
– Životinje razmenjujemo preko globalne računarske mreže koja je dostupna na EAZA (Evropsko udruženje zooloških vrtova i akvarijuma kojih ima 300) stranicama - otkriva Maljkovićeva.
Prema pravilima EAZA, životinje se ne kupuju i nemaju cenu jer se na takav način sprečava ostvarivanje profita.
Da li će jednom zoološkom vrtu pripasti mužjak ili ženka, mladunče ili odrasla životinja, zavisi od odnosa polova ili biologije vrste (neke žive u haremima – jedan mužjak, više ženki, neke u parovima).
Znači, preko ovog udruženja ne možemo kupiti ono što nama treba. Ali, ne gubimo nadu, saznajemo da je vrt u Ljubljani nabavio žirafe.
- Mi smo prošle nedelje dobili tri mladunčeta žirafe koje smo dovezli iz zoološkog vrta u Češkoj. Dve smo transportovali zajedno, a treću posebno, te nas je njihovo prebacivanje koštalo nešto manje od 5.000 evra. Put specijalnim terenskim vozilima za žirafe je trajao 10 sati, što uopšte nije dobro za tako osetljive životinje. One se ne smeju opijati, a prevoze se u ležećem položaju, mada im se mora omogućiti da mogu i da ustanu zbog čega su prikolice visine pet metara - objašnjava Zdenka Fišinger, direktor Živalskog vrta Ljubljana.
A još nam je direktorka iz Zagreba objasnila da uslovi transporta velikih životinja moraju biti usklađeni s pravilnicima EU. Zbog visokih zahteva, za transport ovih životinja obično se koriste usluge profesionalnih kompanija koje su specijalizovane za takve transporte. Tako se neće desiti problem prevoženja ispod nadvožnjaka na autoputevima, iz luke"
Dva dana smo potrošili, a još nismo došli do pravog trgovca.
Na internetu pronalazimo nekakvu asocijaciju za siguran transport životinja. I konačno, imamo broj Ane Melino, direktorke kanadske kompanije „Rare import-export" koja se bavi prodajom i transportom životinja u Evropi, Africi i Americi. Može da nam nabavi žirafu dve, tri godine staru. Ali nemaju nigde bliže nego u Africi, cena 7.000 evra plus transport. A transport prava sitnica:
- Transport brodom do Srbije bi bio vrlo skup, a što se prevoza avionom tiče, to je izvodljivo na kraće relacije. Kod velike udaljenosti, kao što je južna Afrika, ne postoji avion koji može tako dugo da leti a da pri tom bude i dovoljno veliki da žirafa stane u njega - kaže Ana Melino za „Blic nedelje".
Obećala nam je da će napraviti računicu za transport, ali da ne može tako brzo, dodala je da, ako smo ozbiljni kupci, pozovemo posle vikenda.
Eto, valjda je sve ovo znao i čovek iz Jagodine kada je tražio novčanu pomoć države. Samo sad se nameće pitanje kako je Filip Cepter kupio kamile - mužjaka (pedofila) i mlađanu ženku da bi ih poklonio Beogradskom zoološkom vrtu? Možda bi on mogao da pomogne i Draganu Markoviću.
A „Blic" će pokušati da s Anom Melino organizuje neki čarter let do Afrike.
