Izvor: Blic, 04.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Da znamo zašto ginemo'
'Da znamo zašto ginemo'
Mi smo već osam godina izbrisani iz brojnog stanja. Za osam godina nismo izgubili nijednu bitku, ali smo zato izgubili sve ratove. Sahranilo smo 189 svojih drugova, sahranićemo i 190, ali moraće da se zna zašto ih sahranjujemo. Zašto smo izgubili dosadašnje ratove, znamo. Zato što se Milošević u početku zaletao i na kraju povlačio. Sada je dosta! Dosta! Nećemo više dozvoliti prodaju teritorija, makar svi otišli u ETA ili Hamas!
Ovako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << danas razmišljaju pripadnici naše najelitnije antiterorističke jedinice dok u moćnim 'hamerima' patroliraju Lučanima i Trnovcem, selima u okolini Bujanovca.
U subotu, rano ujutro, ulazimo u bazu elitne specijalne jedinice Državne bezbednosti - 'Crvenih beretki', trenutno stacionaranu u okolini Vranja. Mladić pod punom ratnom opremom i puškom u ruci pita svog saborca koji nas uvodi:
- Je l’ imaju dozvole za ulazak?
- Ovde nismo navikli na civile! - dodaje stražar pored kojeg prolazimo.
Na opšte iznenađenje već sledećeg trenutka nailazimo na dva najvažnija čoveka ove jedinice, generala Radeta Markovića, načelnika resora Državne bezbednosti i pukovnika Legiju, komandanta.
- Znate li koliko je novinara do sada bilo kod nas? Nijedan! - postavlja pitanje i sam odgovara pukovnik.
General u ratno-radnom maskirnom kombinezonu izgleda sasvim drugačije od one tipične slike_arhiva naših uštogljenih policijskih generala:
- Dobro je što je odmah uspostavljeno primirje. Šta bi bilo u suprotnom? Mi bi pobili sto njihovih, oni sto naših ljudi i na kraju bi se opet sve rešavalo za nekim političkim stolom - upoznaje nas sa situacijom na terenu Marković, jedini čovek koji ovde ima puno ime i prezime. Svi ostali se znaju po nadimcima ili ratničkim imenima: Gemza (stršljen na albanskom), Foks, Šicer, Lala, Sajko, Mpenza, Čiroki, Ministar...
Posle kraće opservacije situacije na terenu Marković nam preporučuje da obiđemo prve linije fronta sa pukovnikom Legijom, izvinjavajući se što ne može da bude sa nama jer hitno mora helikopterom za Beograd da preda raport predsedniku Koštunici.
Ne vole da pričaju, niko ne želi sebe da reklamira, ne vole ni da se slikaju:
- Pukovniče, radije me pošalji u rov nego da me slikaš! - kaže Čiroki i okreće leđa fotoaparatu.
U oficirskom štabu 'Crvenih beretki' smatraju da je stanje na terenu možda čak i malo teže nego što se to može saznati iz medija.
- Naši policajci su imali samo puške, i normalno je što su se povukli na rezervni položaj kad su ih teroristi tukli teškim naoružanjem. Potom je nastala mala panika u policijskim redovima. 'Crvene beretke' su upućene da konsoliduju stanje na terenu:
- Zvao nas je šef i pitao za koliko možemo da se spremimo. Rekao sam, za pet sati i 'digao' jedinicu. Nismo pitali ni gde idemo, ni zašto idemo. Naišli smo društvo preplašenih policajaca koji se kriju iza nekih ćoškova. Mnogi su napustili položaje i otišli. Sačekao nas je Goran Radosavljević iz Posebnih jedinica policije koji je i podneo najveći teret. Postavili smo mostobran ispred Bujanovca i uvezali rupe koje škripe. A onda su počeli i ostali da se vraćaju - priča pukovnik Legija i ispija čaj sa mlekom. Pukovnik je nadimak dobio posle sedam i po godina ratovanja u redovima francuske Legije stranaca. Sedam puta bio je ranjavan i dva puta zarobljen. Ali je privatno jedna sasvim drugačija ličnost. Završio je, recimo, muzičku školu, svira klavir i tromblon, govori više jezika. U jednom trenutku zvoni telefon i Legija počinje da priča na grčkom.
Nekim čudnim stazama dolazimo do jedne livade na kojoj se nalazi parkirano pedesetak 'hamera':
- To je moja ergela! - kaže ponosno.
- Amerikanci su napravili najbolje borbeno vozilo i ja ne mogu sada da izmišljam toplu vodu. Kad smo prvi put stigli u Bujanovac, Srbi su pomislili da je stigao Kejfor i krenuli kod predsednika opštine da vide da li da se iseljavaju. A Albanci su počeli da nam mašu, takođe misleći da smo Ameri - seća se komandant.
I sada dok u koloni od tri džipa jurimo ka prvoj borbenoj liniji svi nas gledaju jer nisu navikli na ovakva vozila:
- Dobra oprema i pola posla je završeno. Druga polovina je dobra disciplina - jednostavan je komandantov recept.
Ali, šta to znači znaju samo oni koji su prešli paklenu obuku u kampu u Kuli. Za razliku od ostalih policijskih jedinica 'Crvene beretke' znaju samo za položaj i bazu, oni ne idu u kafane, ne piju, ne šetaju gradom.
Selo Trnovac je decenijama poznato Interpolu kao najveća crna tačka na svim narko kartama na Balkanu. Sada granica prolazi kroz selo. Pola kontroliše jugoslovenska policija, a drugu polovinu Albanci. Ljudi prolaze kolima ili na biciklu. Pokažu ličnu kartu, šta imaju u gepeku i idu dalje. A junaci naše priče stoje na svojim 'hamerima' sa oružjem u ruci, ćute i prate šta se dešava, dok njihov komandant deli boksove cigareta običnim vojnicima.
Dok idemo ka susednom selu Lučane, na par kilometara na brdu vidimo siluete albanskih terorista kako vire iz nekad naših rovova. Preko dana ponekad siđu i niže u šumu iznad sela, ali noću odlaze.
- Nemoj da mi se šetete posred ulice kao narodni heroji! - upozorava nas Legija u selu gde su naši došli do skoro stotinu metara od takozvane kopnene zone.
- Mi smo metak. Oroz povlači neko drugi, a mi putujemo tamo gde smo ispucani. Bolje i rezervne zemlje nemamo. Ne bojimo se ni Albanaca, ni NATO, ni Kfora. Ne bismo voleli da izgubimo još jedno parče teritorije. Neka neko udari kočić i kaže - dovde je naše i svi ćemo da izginemo. Ali da znamo zašto ginemo.
Tako razmišljaju 'Crvene beretke', prema opštem mišljenju naša najelitnija specijalna jedinica. Gradiša Katić Šta je bilo 5. oktobra
Zanimljiva je uloga koju je ova jedinica odigrala 5. oktobra. Mnogi socijalisti veruju, a kažu da je i sam Milošević jednom rekao: 'Legija nas je izdao!'. Drugi, pak, smatraju da je upravo ova jedinica spasila porodicu Milošević da ne prođe gore od Čaušeskua i Elene, i da bi trebalo da oboje istetoviraju Legiju na ramenu, jer je on najzaslužniji što demonstranti nisu krenuli ka Dedinju. Pukovnik o tome kaže:
- Mi smo dobili specijalni zadatak da izvučemo policajce iz skupštine jer ih tamo dave i kolju. I taj zadatak bi bio izvršen makar svi izginuli. Ali, kad smo videli da to nije tačno skinuli smo fantomke i izljubili se narodom.
