Izvor: Blic, 13.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crna mrlja o kojoj se ne govori
Onaj što gleda odozgo sigurno vidi da Preševo noću sija kao Las Vegas, što je i red u 21. veku, je li... ali vidi i da u tom moru svetlosti postoji jedna tamna površina, crna mrlja i doslovno i simbolično - teritorija mesne zajednice „Železnička stanica", u kojoj noću sijalice postavljene na visokim kandelabrima ostaju samo stakleni baloni koji se ne vide u mraku. Na teritoriji MZ „Železnička stanica" živi ono malo Srba nastanjenih u Preševu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Ne znam zašto ulično osvetljenje ne radi samo kod nas, iz elektrodistribucije poručuju da nikako ne mogu da nađu fazu - kaže Časlav Anđelković, predsednik MZ od 1996. godine, neprekidno. Tamo i sada, ovaj podatak ima posebnu težinu: u MZ, naime, Albanci su u poslednjih deset godina postali većina, ali, svejedno, glasaju za Anđelkovića. Zajedno sa Srbima, kojih je, recimo, 2002. bilo hiljadu, a sada oko 500.
Do problema sa uličnim osvteljenjem došli smo u razgovoru čija je tema bila: zašto Srbi odlaze sa juga Srbije?
- Zato što ovde nemaju uslove za normalan život - počeo je Anđelković, a onda se nizalo: nijedno društveno preduzeće ne radi, nema posla; mnoga srpska sela nemaju asfaltirane puteve, vodovod ni telefonske veze - svojevremeno urađeni projekti skupljaju prašinu u nečijim fiokama jer, navodno, nema sredstava... U albanskim selima, međutim, ima i vodovoda i asfalta.
- I neka ima, treba ljudi da imaju, ali neka Vlada Srbije nađe sredstva i za nas - kaže Anđelković, koji ističe da ih je država potpuno odbacila. Ilustruje to primerom predstavnika za Preševo vladinog Koordinacionog tela, koji spava u hotelu u Vranjskoj Banji, 40 kilometara severnije, a u Preševo dolazi na nekoliko sati dnevno. „Ja ga još nisam sreo, a on o nama treba da brine..."
Od mesne zajednice niko ne traži podatke o iseljavanju Srba. A imao bi Časlav Anđelković šta da kaže. Mogao bi, recimo, da ispriča o selu Slavujevac, na samoj granici sa Makedonijom. „Zaposlenost u Slavujevcu je nula!" Ljudi se bave poljoprivredom na okućnicama, i od toga žive. Svojevremeno, posle 5. oktobra, obećane su im telefonske veze... i ništa. Obećana su, naravno, i radna mesta u opštini. I ništa. Najviše Slavujevčana sada živi u beogradskom naselju Kaluđerica...
- Mi smo se ovde rodili, i ovde treba da živimo - kaže Časlav Anđelković - ali država treba da nam pomogne. A ona, i kad nešto uradi, uradi kasno... kad sve bude gotovo.
Nekada je u Preševu postojao pogon „Jumka" iz Vranja, u kojem je radilo 300 radnika. Danas ne radi niko, kao što ne radi ni u štamparskom preduzeću „Grafofleks", ni u „Elektorkontaktu", „Kristalu"... Duvanska stanica radi, ali zaposleni u njoj teško da mogu da budu zadovoljni - plate kasne po godinu dana. Dvadesetak Srba zaposleno je u AMSS na graničnom prelazu sa Makedonijom, i to je to... plus krečana koju je u procesu privatizacije kupio Miroslav Mišković.
- Nisu nama problem Albanci, nego naša država - kaže Anđelković.
A biće da su problem i drugi Srbi...
Pre pet-šest godina Vlada zaključi ugovor sa građevinskim preduzećem „Novogradnja" iz Vranja da ovo podigne zgradu sa stanovima za VJ i MUP, a da zauzvrat dobije lokal u prizemlju. „Novogradnja" otezala sa poslom, da bi na kraju zgradu završilo drugo preduzeće, a lokal u prizemlju dobije MZ na korišćenje. U sali održavani svi društveni skupovi i Srba i Albanaca, mladi organizovali žureve... sve dok prošlog meseca jedan Srbin, ko zna odakle, nije upao u prostorije i izbacio nameštaj - „Novogradnja" mu prodala lokal! Stvar je sada na sudu, Albanci se snašli, skupove organizuju u drugim salama, Srbi na ulici...
Pre pet-šest godina isto, Srbi i Abanci iz Mesne zajednice „Železnička stanica" u Preševu dogovore se da u naselju podignu džamiju i crkvu, i glasaju za to u opštini svi zajedno. Srbi od Vlade dobiju plac kraj škole, Albanci za džamiju nađu zemljište s druge strane pruge. I jedni i drugi pribave sve potrebne dozvole, Albanci džamiju izgrade za šest meseci, a Srbi... pojavi se jedan Srbin sa nekakvom potvrdom da je on kupio zemljište na kojem je planirana izgradnja crkve, i sve stane. I dan-danas na tom placu raste trava...
Na ogradama srpskih kuća vide se - pre nego što padne mrak - table „kuća na prodaju".
Jednom nedeljno, otprilike, pojavi se nova.
Ko god da gleda odozgo, sa neba ili iz Beograda, ne oglašava se...
