Izvor: Blic, 08.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bukurešt, grad koji je teško prepoznati
Naši susedi Rumuni su ulazak u EU za prošlu Novu godinu obeležili spektakularnim vatrometom i slavljem, dok su političari pokušavali da objasne da je ostvaren višedecenijski san. Skoro godinu dana kasnije stanovnici glavnog grada Bukurešta ne umeju konkretno da objasne šta im se u međuvremenu popravilo. Kažu da su prosečne plate od 300 do 400 evra, što je dvostruko više nego pre pet godina. U odnosu na prošlu godinu, broj automobila povećan je za 200.000.
- Svi znaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << priču o Čaušeskuu i komunističkoj diktaturi pod kojom smo živeli. Posle njegovog pada, verovalo se da će biti potrebno dve do pet godina da se šok prevaziđe i da dostignemo evropski standard. Sada je jasno da će nam biti potrebno mnogo, mnogo više. Neke prognoze govore o čak dvadeset godina. Ljudi su ipak svesni da se sve kreće nabolje i da moraju više da rade za bolju platu. San svakog Rumuna je da se zaposli i ima stan u glavnom gradu, zato su doseljavanja masovna - kaže Mugur, koji je imao sreće da se zaposli u svetskom gigantu „Holcimu" gde je prosečna zarada 450 evra, sa odbijenim porezima i doprinosima u iznosu od 16 odsto.
On prkosno objašnjava da Rumunija, naravno, ima autoput, ali zaboravlja da kaže da je ukupna dužina samo 120 kilometara. Na infrastrukturu se žale i brojni investitori kojima je ulazak Rumunije u EU otvorio mogućnosti za poslovanje na jednom velikom tržištu.
Gradi se na sve strane. Iznajmljivanje malog stana u centru Bukurešta je oko 300 evra mesečno. Kvadrat stambenog prostora u staroj gradnji je oko 1.500 evra, dvosoban stan u novogradnji košta oko 100.000 evra, dok je kvadrat luksuznog prostora, na primer vile, oko 3.000 evra. Više od polovine od 22 miliona stanovnika živi u ruralnim oblastima Rumunije, ostali su u gradovima, dok je u glavnom gradu 2.000.000 stanovnika.
Stare i dotrajale automobile u proteklih deset meseci zamenili su novi, skupi automobili koje Rumuni kupuju uglavnom na lizing. Rapidno povećanje od 200.000 automobila uglavnom na ulicama Bukurešta stvara nesnosne zastoje u saobraćaju, pa je često potrebno putovati satima da bi se stiglo sa jednog na drugi kraj grada. Rumuni su strpljivi, saobraćajne gužve podnose bez svađe i sirena, verovatno navikli na sporu vožnju, jer ograničenja na lokalnim putevima su do 40, 50, najviše 60 kilometara na sat.
Svi razumeju ruski, što je posledica višedecenijskog učenja ovog jezika kao obaveznog nastavnog predmeta u školama, ali ne žele da govore. Sporazumevaju se sa strancima osmehom i rukama, a prava je sreća pronaći nekog ko zna engleski. Cene u tržnim centrima slične su beogradskim, a moguće je kupiti i proizvode popularnih svetskih marki.
Čaušesku - turistička atrakcija
Nikolaj Čaušesku, višedecenijski lider komunističke partije u Rumuniji, nezaobilazan je u pričama vodiča kroz Bukurešt. Svako ko dođe u ovaj grad mora da vidi kolosalnu palatu Parlamenta, drugu po veličini na svetu, posle Pentagona. Zgradu je gradilo oko 20.000 radnika i 700 arhitekata, a ima 12 spratova, 1.100 soba, oko 100 metara dugačko predvorje i četiri podzemna nivoa, uključujući i ogroman nuklearni bunker. Parlament iznad najveće sobe ima pokretni krov, jer je ova prostorija predviđena za sletanje helikoptera. S druge strane ovog impresivnog zdanja u kome su kristalni lusteri, mozaici i zlatni i mermerni zidovi je luksuzno naselje građeno za Čaušeskua i njegove rođake i prijatelje.
