Izvor: Blic, 06.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogataši sa prašnjavog druma
Bogataši sa prašnjavog druma
Smrad je fatalan. Dopire iz minijaturne pokretne prikolice. Ulični toalet, spušten tu, u pejzaž sličan Teksasu, na brdašcu iznad raskrsnice, prekrivenom belom, gustom prašinom, kod drvene kafanice sa tri dokrajčena plastična stola. Gazdarica u cicanoj haljini pita proćelavog tipa, čini se da se prilično dobro poznaju, hoće li prevesti njene goste do buvljaka - 'Arizone'. Zalegao u fotelju, čovek mazi tamnu ćelu na glavi oblivenu znojem. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Idem tamo', reče sporo, 'mogu sa mnom'. Poziva i devojku koja stopira dole na ulici, pored policijskog vozila. Ona ne govori kako se zove, samo kaže da je iz susednog Gradačca na strani Federacije prebegla u Srbiju, da je švercovala iz Beograda cigarete, a iz 'Arizone' nazad nosila riblje konzerve, šećer... 'Sada je kontrola rigorozna, ne možeš ni iglu', reče.
Tip se raspituje dalje, kaže da je 'izgubio' sina, odmah potom pevuši, ulegao usijano sedište od skaja maslinasto zelenog kombija ulepljenog slojem prašine. Raspituje se, dvosmisleno, da li bi devojka htela za džabe do njenog sela. Ona izlazi, on traži pare. 'Nisi rekao da si taksista. Ti si nas zvao!', svađa se. 'Deset maraka po osobi', ljigavo reče čovek, smulji pare, i ode, naplativši deset maraka više. 'Mislila sam da ga znate. Da li znate šta vam se sve može ovde desiti ako sednete sa nepoznatim u kola?', reče devojka, tresući se kao prut.
Ona staje na drum oko kojeg su u beskrajnom nizu poređani lokali, kade, WC šolje, hrana, nameštaj... Odmah postaje jasno da, iako liči na podstanicu Divljeg zapada, niz dve hiljade lokala na prašini je mnogo više od prestonice mutnih radnji i trgovine 'trange-frange'. Veliki novac ovde se sliva, svakoga dana, pod oblakom prašnjavog dima. 'Nećemo malerisati, taj drum nas je stvorio bogatašima', reče dvadesetdevetogodišnji mladić iz dubine svog lokala. Neša, obučen kao zvezda MTV-a, sedi mrtav ‘ladan u paklu na četrdeset stepeni u kućici od bledih dasaka, crne kape natučene do obrva, sa belim znakom 'najk' na njoj. 'Evo, ovde, gde mi je kućica, baš tu mi je bio rov. Da li sam nekoga ubio? Bio je rat, zar ne?!', kaže. Posle rata izbegao je iz Gradačca u Srbiju. 'I, super mi bilo, nismo ljeba imali jest'. Vratio se u Bjeljinu, iz Srbije dovukao pet boksova cigareta. 'I - šteku na auto. Baš na ovom mestu. Bio sam prvi. Kod Hrvata cigareta je koštala 50 maraka, pa ti vidi koja je to bila zarada', kaže Neša. 'Samo tren', prekida priču, ne zapostavlja kupca. 'Sviđa ti se trenerka, vidim ti po očima. Mlad si. Dajem ti je za pet maraka manje, da popiješ sok'. Neša robu kupuje u Beogradu, u magacinima na Vilinim vodama. Preko granice prenose je njegovi prijatelji iz mesta u među zoni. 'Sve je legalno', kaže. Danas mu je prilično prazan dan, ali njegova zarada je 1.000 maraka. Ima šest lokala samo na buvljaku, dva u Bijeljini, kuću, razmišlja da otvori lokal u Knez Mihailovoj. Samo, posledice ratnih dana oseća u stomaku. 'Nešto me samo kopka iznutra, ne da mi da se smirim'.'Nabavljamo sve što traže s druge strane: žitarice, govedinu, šporete, kade...', priča Ismet Glukić (47) iz Gradačca, Federacija, poveravajući se kako se ovde sjatila sva puka sirotinja. 'Arizona' im je omogućila da dođu do para. 'Kada ti dođe 50.000 ljudi na pijacu za jedan dan, ti računaj. Bilo je mesečno zarade od 30.000 do 100.000 maraka', kaže Ismet, zatvoren u kućici od špera u kojoj prodaje belu tehniku a nabavlja je u Srbiji, Sloveniji, gde stigne. Sagradio je dve kuće, dva lokala, diskoteku, vozi luksuzna kola.
Iako se znaju pogleda preko rova, Srbi, Muslimani, Hrvati i Albanci ovde trguju zajedno, bez ekscesa. 'Bio sam blizu, tu kilometar u Prebricama, sa federalne strane, u rovu. Danas me to uopšte ne zanima', kaže Ismet. On i njegove kolege sa druma zarađuju na razlici cena u Srbiji, Federaciji i Hrvatskoj. U Brčko Distriktu su i niži porezi. 'Mi s jedne, oni s druge strane, pa kome šta treba. Ranije je bilo ono - zgrabi pare i beži, sada je legalna trgovina', kažu.
Namamljeni parama u naletu u daščani tržni centar tu i tamo osvanu bande naivnih sitnih kriminalaca iz Srbije, ali za par sati organizovane gazde ih proteruju. Tu patroliraju kamiondžije sa svih strana, svako bi da se nešto ogrebe, da l’ za devojku lakog morala, ako ne baš za pogodbu ture šverca. Tamni, nakinđureni lokali sa teškim čipkanim zavesama i crvenim svetlima zakatančeni su, ali morbidne gazde posmatraju iz prikrajka. I, premda Šanbaz Muminović (60) iz Srebrenika, 'u prošlom životu' zavarivač, drži pištolj u džepu dok prodaje zlato iz sarajevskih zlatara na kartonu, kaže da je mesto sasvim bezbedno. Noću, lakim rezama zatvaraju se daščare. Tada avetinjski pustim pejzažem u središtu zone Brčko Distrikta patroliraju do zuba naoružani, skupo plaćeni čuvari. Tanja Nikolić-Đaković
