Izvor: Blic, 04.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez joda ni mozak ne može da radi
Mala napomena na pakovanjima kuhinjske soli da je taj najpoznatiji dodatak jelima jodiran prva je i, nažalost, često jedina informacija o jodu. Veoma mali broj ljudi zna šta to tačno znači i koliko je taj oligoelement bitan za funkcionisanje ljudskog organizma. Još manje njih je svesno da je jod neophodan za sazrevanje i razvoj mozga, nerava i moždanih struktura i da je njegov nedostatak najčešći pojedinačni uzrok psihičke zaostalosti u svetu.
Deficit joda uzrokuje poremećaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rada štitaste žlezde, izaziva gušavost, smanjenje radne sposobnosti, malokrvnost, poremećaj rada srca, probleme u reprodukciji potomstva, prevremene porođaje, pad koncentracije i sposobnosti učenja, a najteža komplikacija koju izaziva nedostatak joda u organizmu je endemski kretenizam. O svemu ovome bilo je reči na Međunarodnoj konvenciji o značaju joda za pamćenje i posledice nedostatka joda za decu, trudnice i starije osobe koja je održana u turskom gradu Alanji prošle nedelje.
- Jod je neophodan za nastanak i pravilan rast i razvoj svih organa i tkiva, a naročito mozga, jer je osnovni gradivni element hormona štitaste žlezde i nedostatak joda je vodeći sprečivi pojedinačni uzrok teške umne i fizičke zaostalosti dece u svetu. Tako na nivou cele populacije nedostatak joda snižava ukupan koeficijent inteligencije (IQ) za 13,5 do 15 IQ bodova. Jod je jedan od najvažnijih hranljivih elemenata za razvoj neuronske mreže. Najvažnije je uzimanje dovoljne količine joda u trudnoći, tokom dojenja i do druge godine života, a posledice nedostatka joda u ovom periodu su trajne, nenadoknadive i neizlečive. Potrebe za odraslog zdravog čoveka je oko 150 mikrograma dnevno, a najviše ga ima u hrani morskog porekla, žumancu, mesu i mleku, jodiranoj soli i vodi koja sadrži prirodno rastvoren jod - kaže dr Slavica Dautović, pedijatar-endokrinolog i izvršni direktor Udruženja građana „Jod" za borbu protiv nedostatka joda iz Novog Sada.
Kako ističe dr Dautović, Srbija nije primarno jodom deficitno područje, prvenstveno zahvaljujući zakonski obaveznom jodiranju soli koje je počelo sredinom prošlog veka.
- Postoje područja gde je hroničan deficit joda kao što su oblasti visokih venačnih planina (Alpi, Andi, Himalaji...) gde se ovaj oligoelemnt spira ledničkom erozijom. Kod nas je to bilo područje Kopaonika, dok se nije počelo sa jodiranjen soli. Svetska zdravstvena organizacija, UN i Unicef vode globalnu kampanju sa ciljem da iskorene bolesti izazvane usled nedostatka joda, a trenutno 13 zemalja sveta ima ozbiljne probleme s tim - kaže dr Dautović.
Problem je što se količina joda koji postoji na planeti ne nadoknađuje i ona se stalno smanjuje. Istovremeno, zbog trenda da se ne jede slana hrana smanjuje se unos jodirane soli, pa tako i dolazi do manjeg unosa tog neophodnog elementa.
Značaj joda na intelektualnu sposobnost, naročito dece, ističe dr Ranko Rajović, osnivač i izvršni direktor srpskog ogranka Mense, i napominje da ovo udruženje već nekoliko godina priprema projekta koji će omogućiti bolje iskorišćenje biološkog potencijala ljudskog mozga.
- Poznato je da koristimo 10 do 20 odsto sposobnosti mozga, a jednostavnim vežbama od treće do sedme godine možemo taj procenat znatno povećati. Osnov projekta je razvoj neuronske mreže koja će kasnije detetu omogućiti lakše učenje, koncentraciju i pamćenje. A poznato je da se osnova mreže formira tokom embrionalnog razvoja i tokom prvih nekoliko godina života kada jod igra veoma važnu ulogu - kaže dr Rajović.
Švajcarska i Japan nemaju problem
Neki naučnici su čak direktno doveli u vezu ekonomsku moć nacije sa unosom joda, a njihovi zaključci su bazirani na činjenici da su Japan i Skandinavske zemlje kao primeri ekonomskog uspeha istovremeno i zemlje sa najvećim prosečnim unosom joda po glavi stanovnika. Iako su zvanične procene da su dnevne potrebe za jodom između 150 i 300 mikrograma dnevno, istraživanja u Švajcarskoj sprovedena još pre 80 godina, navode da su dnevne potrebe u jodu kod dece mnogo veće, pa se nadoknada joda u ovoj zemlji sprovodi tabletama od tri i pet miligrama. Istovremeno, Japan je zemlja u kojoj je dnevni unos joda najveći u svetu, zahvaljujući velikoj zastupljenosti morskih plodova u ishrani. Njihovo ministarstvo zdravlja preporučuje da dnevni unos joda bude čak nekoliko miligrama (preko pet miligrama), a u japanskom priobalju prosečan dnevni unos joda je preko 14 miligrama. Ove preporuke su 30 puta veće od preporuka za dnevni unos joda u Evropi i SAD.
Otkriven slučajno
Jod je otkriven sasvim slučajno. Otkrio ga je 1811. Francuz Bernar Kurtoa, čiji otac je bio proizvođač i trgovac solju, to jest kalijum nitrata koji je tada činio osnovu puščanog punjenja. Kalijum nitrat se dobijao na obalama Normandije i Britanije sagorevanjem i ispiranjem pepala morskih algi, a ostaci su uništavani dodavanjem sulfarne kiseline. Kurtoa je jednom dodao previše sulfarne kiseline i dobio ljubičasto-ružičaste pare od kojih su se naknadnoj površini formirali tamnoljubičasti kristali. Naučnici su nastavili ispitivanja i dve godine kasnije objavljeno je otkriće nove supstance.
