Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Nov.2011, 17:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zemlje bivše Jugoslavije različito "plaćaju" tranziciju

BEOGRAD -

Tranzicija sprovedena u Centralno-istočnoj Evropi, sa izuzetkom grupe CEE5- koju čine Češka, Slovačka, Mađarska, Poljska i Slovenija, nije dovela do očekivanog rasta bruto-domaćeg proizvoda, rezultati su istraživanja objavljenog na sajtu Makroekonomije.

"Ukupno uzevši, vidi se da je do kraja 2009. godine najbolje rezultate u tranziciji ostvarila Poljska, koja je u velikoj meri uticala na visoku dinamiku rasta pet centralnoevropskih zemalja poznatih kao grupa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << CEE5", piše na sajtu.

"Za Poljsku se može reći da je u potpunosti nadoknadila početne tranzicione gubitke i čak ostvarila suficit od 14,8 odsto", navodi se u analizi koju potpisuje istraživač Nebojša Bomeštar.

Sve ostale zemlje su bile manje uspešne od proseka CEE5, što ih je koštalo gubitka BDP-a, kumulativno mogućeg za dvadeset godina, od 1,9 odsto u Sloveniji, 19,9 odsto u Rumuniji i Makedoniji, pa do 49,8 odsto u Srbiji i čak 56,8 odsto u BiH.

U 1990. godini, koja se uzima kao početna godina tranzicije, većina republika bivše Jugoslavije je po nivou ekonomske razvijenosti bila ispred socijalističkih zemalja tadašnje istočne Evrope.

Zbog ratova, završetak tranzicije pomeren za skoro dve decenije

Prva tri mesta po visini bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika zauzimale su Slovenija, Hrvatska i Srbija, a ispred Bosne i Hercegovine su bile samo Češka i Slovačka.

Devetnaest godina kasnije odnosi su potpuno drugačiji - Slovenija je zadržala prvo, Hrvatska je na solidnom četvrtom mestu, a začelje čine Srbija, Makedonija, BiH i Albanija.

Relativni nivo razvijenosti su pogoršale samo Srbija (sa 21,2 na 15,1 odsto) i BiH (sa 13,5 na 11,9 odsto) od razvoja EU.

Hipotetički procenjeni tranzicioni gubici za jedanaest zemalja zbirno iznose oko 1,294 milijardi dolara dolara (cene iz 1990. godine), od čega se 58,4 odsto odnosi na Srbiju (396,5 milijardi dolara), Hrvatsku (188,8 milijardi dolara), BiH (150,2 milijardi dolara) i Makedoniju (20,8 milijardi dolara).

"Cena tranzicije, prekinute raspadom države i ratnim sukobima, je višestruko povećana, a vreme dovršetka pomereno za skoro dve decenije", ocenjuje se u pomenutom istraživanju, a "kao posledica toga ove zemlje su se našle na začelju liste za prijem u EU", navodi se u analizi.

Inače, pet centralnoevropskih zemalja iz CEE5 grupe zajedno su ostvarile rast BDP-a u periodu 1990-2009. godina od 166,1 odsto ili 2,7 odsto prosečno u tom 19. godišnjem periodu.

Preciznije - Češka 138 odsto, Mađarska 131,3 odsto, Poljska 204,1 odsto, Slovačka 168,8 odsto i Slovenija 154,7 odsto.

Ova petočlana grupa je već 1995. godine izašla iz zone tranzicionih gubitaka i od 1995. do 2009. godine ostvarila prosečnu stopu rasta od 3,7 odsto.

Poređenja radi, BDP prvih 15 članica EU (po stalnim cenama) u periodu 1990-2009. porastao je za 137,3 odsto i u periodu 1995. do 2009. godine za 127,1 odsto.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...