Izvor: Politika, 17.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatišje oko razgraničenja
Kosovski Albanci taktiziraju sa utvrđivanjem granice i radove na terenu uslovljavaju priznavanjem nezavisnosti Kosova od strane makedonske vlade
Skoplje – Ako je suditi po zatišju koje prati rad državnih komisija za razgraničenje između Makedonije i Kosova, vlasti u Skoplju i Prištini su prihvatile „sugestiju” američke administracije da se posao okonča „bez talasanja”. Otuda i odsustvo informacija o toku pregovora, koji se, prema vestima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Prištine, odvijaju prema dogovorenoj dinamici.
Šta je sve dogovoreno na dosadašnjim sastancima u Prištini i Skoplju, nije poznato, ali je izvesno da polemike i trvenja na terenu postoje, te da će od njih zavisiti i dužina trajanja i kvalitet razgraničenja. Albanci iz pograničnih sela i na makedonskoj i na kosovskoj strani insistiraju da se poništi granična linija koju su marta 2001. godine overili Vojislav Koštunica i pokojni Boris Trajkovski, tadašnji predsednici SR Jugoslavije i Republike Makedonije.
Meštani makedonskih pograničnih sela Tanuševca i Jažinca i njihovi sunarodnici iz kosovskog sela Debalde (opština Vitina), već su formirali mesne štabove za odbranu svojih njiva i pašnjaka. I jedni i drugi vlastima u Skoplju i Prištini poručuju da ni po koju cenu neće pristati da im, posle utvrđivanja granice, njive i pašnjaci ostanu u inostranstvu.
Predstavnici pomenutih sela navode da će sporno biti „državljanstvo” za 2.500 hektara obradivog zemljišta, pašnjaka i šuma. Zimri Iljazi, koji zastupa interese meštana kosovskog Debaldea je nedavno izjavio da bi se oni saglasili da granična linija makedonsko selo Tanuševac podeli na dva dela, jer bi tako, pošto je ono naseljeno isključivo Albancima, mogli nesmetano da obrađuju svoja imanja i na makedonskoj strani.
Meštani makedonskog sela Jažinca, ni po koju cenu ne pristaju da granica ostane na staroj međi jer će tako više od 400 hektara obradivog zemljišta ostati na kosovskoj strani. Oni se pozivaju na međunarodne propise i preporuku iz Ahtisarijevog plana, da je odstupanje u razgraničenju između dve zemlje moguće za 150 metara.
Kosovski Albanci inače taktiziraju sa utvrđivanjem granice i radove na terenu uslovljavaju priznavanjem nezavisnosti Kosova od strane makedonske vlade. Ulogu lobista nametnuli su svojim sunarodnicima u Makedoniji, koji , razgraničenje koriste i kao adut u predizbornoj kampanji.
Zvanično Skoplje je stav, da neće žuriti sa priznavanjem Kosova, nadopunilo napomenom, da će to uslediti tek posle demarkacije granične linije, što tvrde i predsednik Branko Crvenkovski i premijer Nikola Gruevski.
U međuvremenu, pitanje priznavanja Kosova i razgraničenja, tema su javnih polemika, koje su dijametralno oprečne, kakve su i makedonsko albanske političke relacije u samoj Makedoniji. Makedonski eksperti argumentovano upozoravaju da činu priznavanja nezavisnosti Kosova, treba da prethodi demarkacija granične linije. Svaka promena redosleda ovih postupaka će biti nauštrb Makedonije, jer će, podsećaju eksperti, nova uslovljavanja Albanca otvoriti „novo pitanje”.
U jeku tih polemika pojavila se i izjava predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je na nedavnom samitu u Ohridu rekao da „Srbija neće priznati nikakvu granicu između Kosova i Makedonije, ako u tom poslu ne sudeluju i predstavnici Srbije”.
Mile Radenković
[objavljeno: 17/05/2008]
.jpg)
