Izvor: Politika, 14.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za naknadu porušenog nema dovoljno novca
Banjaluka – Republika Srpska bi morala da izdvoji 600 miliona, a Federacija BiH 900 miliona konvertibilnih maraka za naknadu materijalne i nematerijalne štete izbeglicama i raseljenim licima u oba entiteta. Vojislav Milišić, predsedavajući sastanka predstavnika udruženja izbeglih, raseljenih lica i povratnika Republike Srpske, kaže da "analiza koju je uradio pravni tim 'Leks internešnela' predstavlja pravni okvir zakonskog regulisanja naknade materijalne i nematerijalne štete nastale >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tokom, ali i posle ratnih dejstava u BiH".
Prema podacima entitetskih i državnog ministarstva za izbeglice i raseljena lica, tokom rata, ali i posle ratnih dejstava, uništeno je ili delimično oštećeno više od 450.000 stambenih jedinica u BiH. Obnovljeno ih je, kažu zvaničnici, oko 270.000, dok je za obnovu još oko 180.000 stanova i privatnih kuća potrebno još oko dve i po milijarde konvertibilnih maraka.
– Tih sredstava danas nema. A bilo bi ih da novac nisu nekontrolisano trošili, odnosno "pojeli" upravo oni koji su se navodno brinuli o povratku, a zapravo su radili samo za sebe i političke stranke kojima su pripadali – naglašava Milišić i dodaje da je zbog takvog odnosa u Republici Srpskoj više od pet hiljada, a u Federaciji BiH oko dve hiljade porodica koje još stanuju u kolektivnim centrima.
– Predloženo je da se pri Centralnoj banci BiH formira fond za pravičnu nadoknadu materijalne i nematerijalne štete. Međutim, to bi moralo biti zakonom regulisano. Čudi nas da za rešavanje ovog pitanja nisu zainteresovane ni vlasti Srbije ni Hrvatske – pita se Milišić.
Poseban problem nadoknade postoji u mestima koja su nastradala posle rata u BiH. U bosanskograhovskoj opštini pripadnici jedinica Hrvatske vojske i Hrvatskog veća odbrane, ali i pojedinci koji su došli iz mesta u Dalmaciji, porušili su, kada je rat već prestao, 2.385, a u mrkonjićgradskoj opštini, u isto vreme, 3.644 stambene jedinice.
U travničkom kraju uništeno je devedeset odsto kuća u vlasništvu Srba. Zbog toga što porušeno nije obnovljeno, a nije bilo nikakve nadoknade, u ovaj kraj se više nikada neće vratiti pored ostalih i oko 250 magistara, uglavnom tehničkih nauka, koji su, iz novotravničkog "Bratstva" te još nekih pogona namenske industrije, pod pretnjama morali pobeći u treće zemlje, rekao je na sastanku u Banjaluci Dejan Stevanović, iz udruženja "Stari zavičaj".
[objavljeno: ]
