Izvor: S media, 07.Mar.2010, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vukovar-sumorna priča
Život u Vukovaru, odnosno suživot oko 40.000 žitelja, od kojih su trećina Srbi, teško se probija, jer i jedni i drugi ovde i dalje ne žive već životare, a i to se odvija paralelno, bez ozbiljnijeg preplitanja i sklada.
Mešoviti brakovi su prava retkost, a ako se i zadese, obe strane nastoje da svadba prođe što tiše „da ne iritira ni naše ni njihove“.
Srbi i Hrvati ne mešaju se ni u vrtićima ni u školama. Zajedničke su im jedino policijske patrole, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << jer Erdutski mirovni sporazum iz 1995. godine, ostavio je u nasleđe mešovitu policiju, pišu Večernje novosti.
Prepreka nisu samo ratne rane, jer stasale su nove generacije mladih ljudi, od kojih se mnogi rata i ne sećaju. Njih najviše pogađa nesavladiva letargija u koju je, kao u
živo blato, grad na Vuki, izgleda, trajno utonuo bez vidljive želje da se iz nje ikad izvuče.
Ta sumorna stvarnost pogađa i Srbe i Hrvate. Nas Srbe više, jer mi ovde još nosimo etiketu agresora, kaže Dragan Crnogorac, predsednik Zajedničkog veća srpskih opština u Istočnoj Slavoniji i Baranji, koje okuplja 30 opština u kojima žive Srbi.
Ne računajući nekoliko manjih privatnih preduzeća, privreda u Vukovaru i ne postoji. Čuveni kombinat obuće „Borovo“, koji je u velikoj Jugi zapošljavao 22.000 radnika , danas jedva da ima manje od 2.000 zaposlenih i to povremeno i po
ugovoru.
Solidno žive samo zaposleni u državnoj upravi, policiji i prosveti. Zarade u proseku 800 evra mesečno, što je u Hrvatskoj dovoljno za pokrivanje osnovnih troškova života.
područja Srbije.
Vojislav Stanimirović, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke, najuticajnije od pet srpskih stranaka u Hrvatskoj, kaže da bi realnost bila teža da hrvatsku državu ne obavezuje Erdutski sporazum iz 1995. godine, ali i
da se srpsko vođstvo nije odlučilo za svojevrstan „salto mortale“, ulazak u koaliciju sa dojučerašnjim ljutim neprijateljima HDZ.
Oko 90 odsto Srba živi na ivici egzistencije. Zato mladi ljudi mahom odlaze ka Novom Sadu i Beogradu, u Englesku, Norvešku, Kanadu, Australiju... Svi sa svešću da u Vukovaru nema ni života ni suživota. A, takav stav formira se ovde
već u zabavištima. Svako ima svoje zabavište, a ako im je i zgrada zajednička, odvojeni su ulazi.
Pozivajući se na Erdutski sporazum, srpski zastupnici iz SO Vukovar zatražili su ovih dana da im se materijali dostavljaju na ćirilici.
Po hrvatskom zakonu o manjinama, naime, Srbi bi imali pravo na takav vid korišćenja svog pisma da ih po popisu ima 33 odsto. No, prema popisu iz 2001. ovde ih živi 32,89 odsto, što znači da ih od ćirilice deli 0,11 procenata!
