Izvor: NoviMagazin.rs, 10.Jun.2016, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoki javni dug problem regiona
Visoki udeo javnog duga u BDP-u jedan je od ključnih problema koji muči region, a da bi se rešio neophodno je u svim zemljama završiti proces strukturnih reformi, ocena je današnjeg panela ministara finansija u Bečićima u okviru „Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona“.
Ministar finansija Srbije Dušan Vujović izjavio je da država po osnovu kamata na javni dug izdvaja 3,5 odsto BDP-a, što je, kako je primetio, visoka cena duga. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<
Ipak, Vujović navodi da je vlada, kada je reč o javnom dugu, najteži deo završila, a to je onaj deo u kojem je javni dug rastao usled nekontrolisanog rasta minusa u budžetu.
Vujović je istakao da je deficit budžeta u prvih pet meseci, dogovoren da bude na nivou od 60 milijardi dinara, ili oko pola milijarde evra, a bio je višestruko manji, 11 milijardi dinara.
“Deficit je bio za 50 milijardi dinara manji, što je oko 400 miliona evra manji minus, a toliko su onda i naše potrebe da se zadužimo manje”, rekao je Vujović.
Tako se, prema njegovim rečima, direktno smanjuju i izdaci po osnovu kamata. Vujović je rekao da kamate po osnovu starog duga napravljenog izmedu 2005-2014 godine, čine 3,5 odsto BDP-a, što je, primetio je, dosta visoka cena duga.
On je istakao da kamate na stara dugovanja veoma utiču na deficit.
Prema njegovim rečima, vlada radi sve da preokrene putanju rasta javnog duga, i navede ga na silaznu putanju.
“Radimo sve u tom smeru. S tim u vezi, rejting države se popravio. Pre mesec dana svetske agencije preporučivale su da su srpski bondovi bolji od poljskih i drugih. To nije zato što im se sviđa Srbija, nego je odnos rizika i prinosa bolji”, rekao je Vujović.
Ministri finansija iz Bosne i Hercegovine poručili su da bi trebalo otvorenije govoriti o blokadama prilikom sprovođenja reformi, ukazujući da će se, bez strukturnih reformi teško doći do rezultata.
Ministar finansija Republike Srpske Zoran Tegetlija, rekao je da su u tom entitetu tekući rashodi svedeni na određenu granicu, i da se oni smanjuju.
"Kada pogledate naše pismo namere koje smo usaglasili sa MMF-om, obavezali smo se da ce deficit biti 2,9 odsto do 2019. godine, a javni dug ispod 40 odsto“, navodi on i dodaje da je ključni problem da li ima snage za sprovođenje reformi.
"U BiH, čini se da nema dovoljno snage za reforme, pa ni političke, a ni u regionu ne izgleda mnogo bolje. Prošlu godinu smo potrošili na usaglašavanje zakona o radu", rekao je Tegetlija ocenjujući i da u uslovima koji su nastali povodom popisa stanovništva, nije moguće ozbiljno raditi.
Tegetlija je dodao i da statistika u celom regionu bolje izgleda, nego što je u suštini stvarno stanje.
Zamenik predsedavajućeg Veća ministra i ministar finansija i trezora BiH Vjekoslav Bevanda složio se da su strukturne reforme neophodne.
Bevanda je podsetio na nedavne katastrofalne poplave, ukazujući da se to prebrodilo i obnovilo, a iz faze pada, BiH čitavu prošlu godinu ima pozitivne ekonomske pokazatelje.
„Ove godine su još bolji pokazatelji za prvo tromesečje. Ali ne treba se zanositi, jer lako je imati rast na niskoj osnovi“, smatra on i dodaje da se BiH mora suočiti sa teretom.
Prema njegovim rečima, udeo javnog duga u BPD-u je u BiH 41 odsto.
„Voleo bih da je 10 odsto BDP-a, ali i ovih 41 daju ohrabrenje“, rekao je ukazujući da je potrebno smanjiti potrošnju i povećati rast, a ne može se sve svoditi na smanjenje plata, jer to destimuliše dolazak kvalitetnih ljudi.
Bevanda je podsetio da je BiH specifična po ustavnom uređenju, da tranzicija još traje, a sve je kako je rekao „do nas i unutaršnjih mera i napora“.
Ministarka finansija Federacije BiH Jelka Milićević rekla je da je u svim nestabilnim uslovima ponosna što je BiH fiskalnu 2015. godinu završila uspešno.
„Na kraju prošle godine imamo prepolovljen budžetski deficit akumulirani. Znatno je smanjen i na nižim nivoima vlasti“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, BiH se u 2015. usmerila isključivo na strukturne reforme u finansijskom sektoru, i stvaranje preduslova za poboljšanje poslovne klime.
„Shvatili smo da su to mogućnosti za stabilan i siguran održiv budžet svih nivoa vlasti. Imamo podatke da je četiri odsto više registrovanih pravnih lica u Federaciji, da je dobit 296 odsto veća“, rekla je ona.
Ministar finansija Crne Gore Raško Konjević ocenio je da države Balkana, zbog nedovoljne zrelosti političkih elita, nisu povlačile neophodne političke poteze, zbog čega krize kod nas traju duže nego na drugim mestima.
On je kazao da krize kod nas traju duže jer se potrebni potezi povlače samo delimično, mereći da li je korisno u ciklusu sprovođenja reformi, odnosno kako će se reflektovati na politički rezultat.
Konjević je, s tim u vezi, ukazao da i Crna Gora, kao i druge zemlje, ima ograničenje zaduživanja u zakonu, ali da joj se u izbornoj godini, pošto je limit prekoračen, ne radi na sanacionom planu, koji iziskuje zakon.
U svim državama regiona, a tako i u Crnoj Gori, prekopotrebne strukturne reforme duže traju.
„Svake godine pričamo o strukturnim reformama, a nikako da ih završimo“, rekao je Konjević dodajući da su potrebne reforme posebno penzionog i zdravstvenog sistema koji se sve više finansiraju iz budžeta.
Kada je reč o Crnoj Gori Konjević je kazao da ona ima najveći deficit u regionu, koji je prouzrokovan činjenicom da je krenula u veliku kapitalnu investiciju, kao što je autoput.
Kosovski ministar finansija Avdulah Hoti ocenio je da je veoma bitna zajednička borba u regionu protiv sive ekonomije i najavio da Kosovo planira sa sprovede reformu koja predviđa spajanje carinske i poreske uprave.
Prema njegovim rečima, ove dve institucije treba da budu jedno telo i rade sinhronizovano, jer je to neophodno u uspešnoj borbi protiv sive ekonomije.
Kako je Hoti preneo, Kosovo ima najmanji dug u regionu, koji iznosi 13 odsto BDP-a, i dodao da postoji zakonski okvir koji ograničava zaduživanje.
Prema njegovim rečima, postoji mogućnost povećanja javnog duga samo u cilju sprovođenja kapitalnih investicija, te izrazio očekivanje da će se on za deset do dvadeset godina povećati za još 10 odsto, ali kako smatra i dalje daleko manje od propisanog maksimuma od 40 odsto.
Zamenik ministra finansija Hrvatske Saša Drezgić izjavio je da je javni dug te zemlje povećan za 15 odsto od kad je Hrvatska članica EU, a zbog obaveznog usklađivanja metodologije sa evropskom, to očekuje sve zemlje regiona, buduće članice.
“Naš javni dug je oko 15 odsto povećan zbog statistike i usklađivanja sa EU. Jako malo nam je ostalo što statistički može biti pridruženo u javni dug. To čeka sve vaše zemlje i možete se unapred pripremiti”, poručio je on na Samitu NIN Fokusa.
Postoje načini kako se bolje pripremiti i reagovati na takvu metodologiju, dodaje on, ističući da je hrvatsko ministarstvo profesionalno reagovalo na preporike EK, i domaćih institucija, kao što je državna revizija.
On je podsetio da su se od 2009. javne investicije značajno smanjile zbog redukcije prihoda.
“Nije dobro, svesni smo toga, jer nizak udeo investiranja smanjuje dugoročne šanse za veći rast i razvoj. A želimo što više povećati javne investicije putem fondova EU. U toku su intenzivni razgovori i kreiranje platforme zajedno sa resornim ministarstvima”, naveo je Drezgić.
