Izvor: Večernje novosti, 16.Nov.2013, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Visković: Ne smeju se prava Srba određivati referendumom, ćirilica nije agresorsko pismo, već i pismo Hrvata

ZAGREBOD STALNOG DOPISNIKA RETORIKA koja se u poslednje vreme čuje u Hrvatskoj neobično podseća na devedesete godine prošlog veka. Iako je većina hrvatskih Srba oterana, a ostala je samo šačica od četiri odsto populacije Hrvatske, za hrvatske nacionaliste oni su i dalje remetilački faktor. U razgovoru za "Novosti", ugledni hrvatski intelektualac Velimir Visković, književni kritičar, esejist i leksikograf, glavni urednik Hrvatske književne enciklopedije koju izdaje Leksikografski zavod, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << smatra da je na delu sprega HDZ i Katoličke crkve, a da je stvarni cilj desnice mobilizovati glasačko telo na mržnji prema Srbima u Hrvatskoj, kao put za dolazak na vlast.* Kako je moguće da u Hrvatskoj, dvadesetak godina posle ratova na ovim prostorima, ponovo izbijaju međunacionalni sukobi, koji se manifestuju u pritiscima na srpsku zajednicu?- Izbilo je to delom zbog toga jer HDZ kada dođe u opoziciju uvek zaoštri nacionalnu problematiku, misleći da će time mobilizovati svoje glasačko telo. To smo videli i na primeru Ive Sanadera, jer su i on i HDZ predvodili mitinge u odbrani generala, da bi ih, kada su došli na vlast, isporučili Hagu. I nakon toga vodili su prema Srbima pomirljivu politiku, kakvu se Ivica Račan nije usudio. Činjenica je da je i Tomislav Karamarko, danas vođa opozicije i šef HDZ, vodio pomirljivu politiku dok je bio u vladi Jadranke Kosor, u kojoj su sedeli predstavnici hrvatskih Srba. U vukovarskom slučaju HDZ je bio na vlasti u gradu kada je prihvaćen gradski statut po kojem je zagarantovana dvojezičnost. Ne mislim da su se Karamarkovi stavovi danas nešto bitno promenili, ali očito HDZ traži svoj prostor u potpaljivanju te nacionalne vrućice, polazeći od pretpostavke da vrućim nacionalističkim parolama još može mobilisati glasačko telo desnice.* Ko još, uz HDZ, zaoštrava odnos prema Srbima u Hrvatskoj i osporava njihova prava za koja smo mislili da više nisu upitna?- Treba znati da je Crkva izrazito nezadovoljna nizom koraka koje radi sadašnja SDP administracija, od uvođenja zdravstvenog odgoja, odnosa prema homoseksualnim parovima i tu se stvara pakt HDZ i Katoličke crkve i očito se radi o sondiranju terena za neke buduće izbore. I braniteljske strukture su veoma bliske HDZ, koji ih uglavnom kontroliše. Delom je sve što se sada radi u Vukovaru indukovano iz HDZ, delom iz Katoličke crkve. Na levo liberalnu vlast crkva nema mnogo uticaja, smeta im društvena promena koja vodi sekularizaciji Hrvatske. I tako se stvara snažna interesna sprega između HDZ i Katoličke crkve i sve ono što se događa oko ćirilice i dvojezičnih natpisa doživljavam kao sredstvo pritiska na sadašnju vlast. Kao pokušaj da se ona prikaže anacionalnom, a prava pretnja da će biti ukinuta dvojezičnost, po mom mišljenju, ipak ne preti.ŠTA BI DANAS REKAO KRLEŽA * Kako bi Miroslav Krleža gledao na sve što se danas događa, pre svega, na relaciji Hrvata i Srba? - Postoji Krleža iz različitih faza, onaj iz vremena oko Prvog svetskog rata koji je olako koristio teške reči, a postoji zreli Krleža koji je bio pitomiji, racionalniji. U današnjim uslovima Krleža sigurno ne bi prezirao ćirilicu, a Ivo Andrić se u razgovorima sa Radetom Vojvodićem prisećao kada su zajedno 1918. godine odlazili u atelje Ljube Babića, da se Krleža na tabli koja je stajala kraj ulaznih vrata, gde su gosti ostavljali poruke, često znao potpisati ćirilicom. Krleža nikada nije bio protivnik Srba, Beograd ga je sjajno prihvatao od ranih dvadesetih godina kad je drugovao s Dragišom Vasićem, pa tridesetih kad se družio sa Markom Ristićem i Milanom Bogdanovićem. Međutim, valja voditi računa da je Krleža bio čovek eruptivne naravi, njegov odnos prema Srbima, ali i prema Hrvatima, nije bio jednoobrazan, tu je bilo velikih amplituda, bilo je oštre kritičnosti, Krleža sigurno nije bio mrzitelj Srba. Bio je itekako svestan delikatnosti i važnosti srpsko-hrvatskih odnosa, a bilo mu je neobično stalo i da njegova dela budu prisutna u Beogradu.* Može li se to shvatiti da bi sadašnji HDZ i Karamarko reterirali oko osporavanja prava Srbima kada bi došli na vlast?- Karamarko itekako dobro zna da tu vrstu radikalne politike ne bi mogao da sprovodi da je na vlasti, jer status Srba nije nešto što se rešava samo unutar Hrvatske, već se i međunarodna zajednica, pogotovo u istočnoj Slavoniji, pojavljuje kao garant za prava Srba.* Zašto se onda međunarodna zajednica ne oglašava u odbrani prava srpske zajednice u Hrvatskoj?- Zbog toga što trenutna vlast veoma čvrsto stoji na poziciji da se poštuje sve ono što je zapisano u ustavu, pre svega oko dvojezičnosti.* Kada se na ovim prostorima kvare međunacionalni odnosi najčešće sve počinje s jezikom i pismom?- Apsurd je u svemu tome što hrvatski Srbi govore jezikom kojim govore i Hrvati. Kao čovek koji ponešto poznaje filologiju usudio bih se reći da je govor Milorada Pupovca najnegovanija, ortoepski najispravnija, najčišća hrvatska varijanta. On će, eventualno, ponekad dopustiti sebi upotrebu nekog leksema koji nije najčišći, hrvatski. Glavna je razlika u pismu, ali i u Srbiji se, pogotovo u eri kompjuterizacije, sve više koristi latinica. No, bez obzira na to mislim da je u redu da Srbi u Hrvatskoj insistiraju na ćirilici, da na neki način pokažu htenje da se njihovo tradicionalno pismo poštuje, i da to bude znak njihovog prisustva u hrvatskoj javnosti. To je elementarno pravo manjine i uslov funkcionisanja hrvatske države u kojoj se pripadnici manjina neće osećati kao građani drugog reda.* Nedavno ste napisali tekst u kojem ste branili pravo Srba na ćirilicu.- Pokušao sam da dokažem da ćirilica nije neprijateljsko pismo Hrvatima. Nije zbog toga što postoji i jaka tradicija hrvatske ćirilice, a sada neki u Vukovaru tvrde da je ćirilica agresorsko pismo. Na stranu da je ćirilica pismo jednog civilizacijskog kruga, Dostojevskog, Tolstoja, ostavimo po strani da se tim pismom služio bar u mladosti i Nikola Tesla, čiji je otac bio pravoslavni sveštenik, to je i pismo Hrvata, koje je uraslo duboko u hrvatsku tradiciju katolika istočno od reke Krke. Zato sam želeo razbiti mit da je ćirilica nekakvo neprijateljsko pismo. Ali čak da je i samo srpsko pismo, ne bismo je mogli proglasiti agresorskim pismom, jer bismo po toj logici i goticu mogli da proglasimo nacističkim pismom, što je besmisleno.* HDZ predlaže da se promeni ustavni zakon i da se ubuduće dvojezičnost može obezbediti samo u mestima gde je pripadnika manjina više od pedeset odsto.- To je apsurd. Treba se držati dosadašnjih ustavnih definicija i sve ono što se odnosi na manjine ne može da bude izmenjeno ni na referendumu, kao što neki predlažu. Pitanja manjinskih prava ne mogu da budu stvar referendumskog odlučivanja jer bi po logici stvari manjine uvek bile nadglasane. Mislim da je hrvatski interes da prava manjina budu zaštićena, jer ćemo na taj način da izbegnemo stalne konflikte. Naivni su oni koji misle da će se pritiskom na Srbe postići da oni potpuno utihnu, podviju rep i zaborave na to da bi trebalo da imaju bilo kakva prava.* Znači li to da Hrvati moraju prihvatiti da Srbi u Hrvatskoj imaju neke svoje specifičnosti i pravo na svoju tradiciju?- Naravno. Imaju pravo na slobodno pokazivanje svoje tradicije i da mogu očekivati da se ta tradicija poštuje.* Ipak, sve više ima primera mržnje i netrpeljivosti prema Srbima, a činjenica je da je izuzetno malo Srba ostalo u Hrvatskoj. Kako sve to podnose hrvatski Srbi?- U ovom trenutku mislim da Pupovac i trenutno vođstvo Srba u Hrvatskoj svojom umerenom politikom i pokušajima stišavanja, dobro deluju. Aktuelna hrvatska vlast na njihovoj strani. I to je dobro, važno je da se i Hrvati mobilizuju u odbrani manjinskih prava. Promeni li se to, oni bi imali razloga da sve ovo podignu na viši nivo, obrate se međunarodnim forumima sa molbom za zaštitu njihovih prava. Ne znam koliko bi bilo oportuno da u ovoj situaciji Srbija nešto posebno interveniše, čak mislim da bi bilo kontraproduktivno i izazvalo bi nacionalističku homogenizaciju na hrvatskoj strani.ZAVRŠITI RAT * U kontekstu jezika i pisma u Hrvatskoj se rasplamsala i rasprava treba li najzad završiti rat između Hrvata i Srba. - Drago mi je da taj stav brane i hrvatski predsednik Ivo Josipović i premijer Zoran Milanović. Istovremeno, treba omogućiti Srbima koji su ostali u Hrvatskoj da se tu osećaju poželjnima i prihvaćenim, a to će otvoriti mogućnost i da se mnogi koji su u ratnim vremenima napustili Hrvatsku vrate.* Ali, ovo što se događa u Vukovaru i oko njega postaje, ipak, sve dramatičnije?- Možda izgleda dramatično, sasvim sigurno nije lako hrvatskoj vlasti, a ponajmanje Srbima u Vukovaru, pa i u ostatku Hrvatske. Uveren sam ipak da će uspeti sve da smiri. Ako se to ne dogodi, videćete, onda će nakon promene vlasti HDZ morati da smiri situaciju, a Karamarko da se pokaže kao zaštitnik Srba.* Istovremeno, najveći broj Vukovaraca, Hrvata i Srba, drži se po strani, a u istim su problemima, pre svega kako da prežive u ovoj teškoj krizi?- Vukovar ima čak i veću stopu nezaposlenosti u odnosu na celu Hrvatsku. Propali su veliki kombinati, a danas ljudi izrazito teško žive. I to je najveći problem. Ali, ako se taj nezadovoljni živalj potpaljuje onda dolazimo do ovoga gde smo danas. Da obespravljeni, proleterizovani ljudi, i s jedne i s druge strane, moguće te socijalne frustracije iskažu u nekoj formi nacionalnog sukoba.* Postoji li opasnost da ovaj negativni odnos prema manjinama u Hrvatskoj dovede do eksplozivnih situacija?- Ne očekujem da će krenuti u tom smeru. Čini mi se da će se i ovo što se sada događa u Vukovaru izduvati. Ali, uvek može da se dogodi i neka krajnje ekscesna situacija koja će galvanizovati ljude.* Kakva je uloga hrvatskih intelektualaca, od kojih neki ćute, a neki se protive udaru desnice?- Naše je iskustvo da se intelektualci u proteklih dvadeset i pet godina nisu pokazali baš kao oni koji smiruju napetosti. Intelektualci su prilično loš materijal kada je reč o jednoj demokratskoj, liberalnoj politici. Oni su naviknuti, pre svega književnici, da lako upotrebljavaju teške reči, vole ekspresivne izraze, radikalne gestove. Umetnici su nekako po svojoj prirodi više autoritarni karakteri nego demokrate. Neretko su skloni ekscesnom ponašanju i ne poštuju tuđe mišljenje.* Kako vidite hrvatsko-srpske odnose danas?- Ti će odnosi sasvim sigurno i u budućnosti oscilirati. Prošli su jako lošu fazu, a otopljavanje je najpre nastupilo na ekonomskom planu, a može se reći i na planu saradnje kriminalnih grupa. Naši gangsteri i srpski gangsteri su veoma brzo otvorili granice, jedni drugima pomagali, sklanjali jedni druge. Nakon toga je počelo jače otvaranje na ekonomskom planu, jer je to nužnost. * A kada je reč o kulturi?- Kada se dogodila ona poznata polemika između Stanka Lasića i Igora Mandića oko toga hoće li se naše kulture toliko udaljiti da će Hrvatima srpska kultura biti ista kao i bugarska, bio sam, i ostajem, na strani Mandića. Mislim da nama nikada neće bugarska kultura biti isto što i srpska kultura. Mi govorimo jezikom kojim se razumemo, nemamo tu barijeru i to je velika prednost za stvaranje kulturnog tržišta. A, s druge strane, imamo i niz velikih književnika koji su nam zajednički, da spomenem samo Desnicu i Andrića kao najveće. Time smo neraskidivo vezani.

Nastavak na Večernje novosti...